Србија и Балкан
Завршни испит: Мали матуранти најлошије урадили тест из српског језика
Просечан број бодова, од укупно 20 на тесту из српског језика, износи 10.73
У јунском року ове школске године завршном испиту приступило је 64.100 ученика осмог разреда, односно 99,7 одсто генерације и 1.137 полазника функционалног основног образовања одраслих, или 72 oдсто пријављених.
Ученици и полазници који нису били у могућности из оправданих разлога да приступе завршном испиту у јунском року, моћи ће то да ураде у августу, тачније 16-18. августа, уз спровођење исте процедуре као у јунском року, навео је в.д. министра просвете Ђорђе Милићевић.
Вршилац дужности министра рекао је да ће листу жеља ученици моћи да поднесу путем портала Моја средња школа уз могућност неограничених измена и допуна до петка 30. јуна до 15 часова.
Потом ће попуњавању листе жеља и упису у средњу школу преко портала моћи да приступе и сви они које се тренутно налазе у иностранству.
"Родитељи ће 3. јула од 8 сати имати увид у листу распоређених ученика по образовним профилима и смеровима у средњим школама, што је десет дана раније у односу на претходну годину", рекао је в.д. министра просвете.
Милићевић је навео да је просечан број бодова, од укупно 20 на тесту – српски језик – 10.73, математика – 11.89, на изабраном тесту најбоља су постигнућа била из предмета који су ученици најмање бирали – хемија – 16.06 и физика – 15.57, затим из географије остварили су – 14.63, биологије – 13.93 и историје – 13.59 бодова.
"Поред тестова на српском језику, ученици су полагали и тестове и на осам језика националних мањина", рекао је он.
Према његовим речима, за упис ученика у први разред средње школе за школску 2023/2024. годину, планирано је 75.853 места.
"Највише места по образовним профилима планирано је у гимназијама 24 одсто, затим у електротехници 11 одсто, економији, праву и администрацији, као и машинству и обради метала по 10.4 одсто и на дуалним профилима 3.782 места. Највећи индекс популарности у прошлој години имали су смерови гимназија (друштвено – језички, природно – математички и општи тип) у гимназијама у Новом Саду и Београду. Велики индекс популарности имали су образовни профили у медицинским школама у Врању, Новом Саду, Новом Пазару и Земуну", рекао је Милићевић.
