Знате ли да је данас Видовдан? Сведочење човека који је био уз Милошевића када је било најтеже

На данашњи дан пре 22 године, некадашњи председник Србије и Савезне Републике Југославије, Слободан Милошевић, из Централног затвора испоручен је у Хаг. 

"Знате ли да је данас Видовдан, Срби?" према једном сведочењу била је последње реченица Слободана Милошевића пре него је заувек отишао из Србије.

Иако су га, према сведочењу некадашњег посланика СПС-а и учесника одбране Виле "Мир" Боре Дракуловића, многи издали, он је остао уз свог председника и његову породицу и после Милошевићеве смрти. 

Боро Дракуловић је, на позив Слободана Милошевића, у Вилу "Мир" дошао још у новембру 2000. године и у њој остао до предаје бившег председника. Знали су каже, да се спрема "то чудо да га хапсе, да га отму, да га киднапују", зато је тамо и отишао. 

"Доћи тамо где волиш – то није тешко. Ја сам просто у обавези да кажем истину, по цену живота, јер и тамо сам заложио живот за њега и није ми жао. Жао ми је само што га нисмо одбранили", поручује наш саговорник.

Било је тамо добрих људи који су га бранили, наводи Дракуловић, а било је и оних који баш и нису заслуживали да буду уз њега.

Већ у новембру 2000. године дошло је до формирања "Штаба" у резиденцији Слободана Милошевића, који је био задужен за безбедност у самој Вили "Мир", али и организује, уколико затреба, спољашњу одбрану.

"Тамо је председник 'Штаба' био Богољуб Бјелица и било је тамо још људи које ја нисам познавао, али сам знао Мињу Миловановића, тада је долазио неколико ноћи и Бајатовић. Долазила је и била је у 'Штабу' и бивша министарка Славица Ђукић Дејановић и други људи", присећа се Дракуловић.

Народ, такозвана "Народна одбрана" почео је да се окупља испред Виле "Мир" у марту 2001. године, када је већ било јасно да се неће одустати од хапшења бившег председника. 

Отац и син на различитим странама

Испред Виле "Мир" последњих дана Милошевићеве слободе водили су се жестоки окршаји полиције и народа који га је бранио. У једном моменту постало је толико напето да су за хапшење задужена специјална полиција, коју је водио Милорад Луковић Легија.

"Шта је, по мени, решило проблем да не изгинемо сви: мој син, други по реду, је у САЈ-у, Специјалној антитерористичкој јединици, тада код Легије у ЈСО-у. Достављен је списак 17 људи да замени Слобино обезбеђење унутра. Ја сам погледао списак, на трећем месту је био мој син. Ја сам тог момента схватио да то није та Шеста управа која обезбеђује руководиоце државе, него да је ЈСО, да су то Црвене беретке или како год хоћете да их назовемо", наводи Дракуловић, који је тада рекао Милошевићу: "Председниче, имамо проблем".

На његово питање какав проблем сада имају, наш саговорник је објаснио да је у питању превара.

"Ово што долази да замени ваше обезбеђење није званично обезбеђење, ово је ЈСО. Значи, то је превара, они хоће да уђу да вас ухапсе, да вас заробе", рекао је Милошевићу његов верни пратилац и саборац.

Дракуловић сведочи да је тада објаснио да може доћи до крвавог окршаја, а на Милошевићеву опаску да може да се догоди да син и отац пуцају један на другог и Слобино: "Па, можеш сина убити", он је рекао: "Може да се деси, у пуцању то може да се деси. Ја сам на то спреман. Ја сам се вама заклео да ћу погинути за вас, ако треба. Ево, доказујем…"

Дракуловић касније сазнаје да је у јединици његовог сина, након сазнања да му је отац горе, постојао договор - ако дође до међусобне ватре, да Бору ране снајперским хицем, како би га избацили из борбе, а да остане жив. 

"Донели су одлуку да један од њих, нећу изговарати име, добар снајпериста, ако се крене у напад, да мене снајпером избаци из борбе. Не да ме убију, него да ме избаце, да ме ране, не знајући да би нанели највећу бруку највећу бруку на мој образ да ја останем жив, а они сви погину. Замислите то. Значи да сам ја издао, друкчије не може да се тумачи", са резигнацијом се присећа наш саговорник.

До крвопролића, на сву срећу, није дошло. Борин син се јавио и рекао му да његов шеф - Легија жели да га чује. 

"Легија пита да ли ја, или ми можемо да гарантујемо њему да ми нећемо пуцати према капији и према њима, ако они буду улазили, да дођу горе", присећа се наш саговорник који каже да су он и Легија један другом тражили чврсте гаранције да неће пуцати једни на друге, што су и добили.

Милошевић: Идите доле и нека дође Легија горе

Слободан Милошевић одобрио је Легијин долазак, а овај је, при поздрављању са бившим председником, према речима нашег саговорника и заплакао.

"Легија је дошао пред Слобу стројевим кораком четири-пет метара и ударио пету о пету, практично као да предаје рапорт. Рекао је: 'Друже председниче, ја нећу вас да убијем и нећу вас издати никада. Ви сте за мене председник. Нажалост, ја имам сада претпостављене изнад мене и траже да то урадим'", наводи Дракуловић, додајући:

"Он (Слободан Милошевић) је рекао тада оно што ја нисам знао: 'Луковићу, за све што си урадио за Србију, оно што ја знам, свака ти част! А за оно што ја не знам – одговарај као и сви други'. И загрлили су се! Загрлили се заиста и пошле су сузе Легији низ лице…"

Зна он, каже, да је Легија и глумац и вешт човек, може да одглуми сузе: "али мени је то деловало врло искрено".

Милорад Луковић Легија тада је посаветовао бившег председника да испред куће окупи што више присталица, како би се спречило његово хапшење.

Дезинформације да је ухапшен шириле су се медијима, а прекинуо их је сам Милошевић, када се, пред окупљеним присталицама појавио испред виле у Ужичкој улици.

Према сведочењима нашег саговорника кључну улогу у ширењу дезинформација које су значајно одмогле Милошевићу имали су високи функционери СПС-а, који су људима и пре предаје Милошевића јављали да не долазе, јер је, наводно, већ ухапшен. 

Високи функционер СПС-а Бранислав Ивковић убрзо је дошао са Чедомиром Јовановићем, како би Милошевића убедили да се преда. 

"У три-четири сата ујутру, тачно не знам колико је било када је председник баш мени рекао: 'Боро, дођи да ти кажем. Немам ја право да узмем живот теби од твоја два сина и ја ћу да се предам…'", Дракуловић је тада покушавао да га одговори, али безуспешно. Милошевић није дозволио да ико страда. 

"Ја нећу да неко погине због мене и ја идем и ти идеш са мном до ЦЗ-а", рекао је помирљиво Милошевић, присећа се саговорник РТ Балкан.

Уз "чврсте гаранције" и потписе највишег државног руководства да неће завршити у Хагу, Слободан Милошевић пристао је да крене у Централни затвор, а са њим је као верни пратилац кренуо и наш саговорник.

Тада је Марија Милошевић, његова кћерка, пуцала, али, како каже, "у ваздух, а не у Чеду".

"У том моменту нашег одласка, чули смо пуцањ, био је пуцањ и рече Слобо: 'Бога ми, бојим се да нам Марија није направила неку глупост', што је било тачно. Она је пуцала у ваздух, није пуцала у Чеду као што су причали… Да је пуцала у Чеду она би га убила. Мислим, то су приче за малу децу. Али да је пуцала – јесте, то је тачно", наводи Дракуловић.

"Ушли смо у ЦЗ, и мој телефон код мене, зове Слоба Миру и пита: 'Шта је било?' и баш то каже:'Мира ми је рекла да је пуцала Марија'", додао је он.

Марија је, како каже, "њих све испрепадала, сви су залегли били где се ко нашао, јер бојали су се они да их не поубија".

Упркос гаранцијама да у Хаг неће бити испоручен, неке нове власти одлучиле су да Слободана Милошевића пошаљу у казамат у Шевенингену. 

У Хашком трибуналу судили су му за наводне ратне злочине, а одатле се неће вратити жив, будући да је 11. марта 2006. године тамо преминуо.