У јулу пре 32 године, после словеначког рата за независност, познатог и као Десетодневни рат, ова некадашња југословенска република стекла је самосталност и тако је формално почео распад Југославије. Три деценије касније, Срби у Словенији, иако најмногољуднија мањина, и даље немају тај статус.
Да би добили стални боравак потребно им је пет година живота и рада у континуитету, а за држављанство - 10. Поређења ради, Албанцима са Косова за стални боравак потребно је две, максимално три године боравка у Словенији, а седам за држављанство. Украјинцима је за радне визе довољно тек дан-два.
"Званичан број Срба у Словенији немамо, јер се од пописа 2011. године не води статистика по националној и верској припадности, али наше анализе показују да је више од 200.000 људи (од 2,1 милион становника) спремно да се изјасни да су припадници српског националног корпуса", објашњава Владимир Кокановић, председник Савеза Срба Словеније.
"Словенци не спроводе класичан попис, већ податке узимају из управних енота (управни органи). Влади смо поднели званичне иницијативе за измену регулативе о попису, а тражили смо и увођење регистра верске и националне припадности. Недавно смо захтев поновили", додаје.
Последњи попис, на ком се 38.960 људи изјаснило као Срби, био је 2001. Кокановић напомиње да у то време није било "популарно" рећи да си Србин, па је чак 50.000 грађана одбило да каже којој нацији припада, док је 26.000 претходно избрисано из регистра становника.
Они су после проглашења независности остали без правног статуса, имовине, социјалних и здравствених права, јер су имали југословенско и држављанство неке од других република. Уставни суд Словеније оспорио је ове одлуке, као и Европски суд у Стразбуру. До данас је, међутим, свега 5.000 људи успело да врати права и добије одштету. Највише "избрисаних" били су Срби.
Прошле године се председник државе извинио "избрисанима", а да је то грешка признала је и потпредседница Скупштине Меира Хоти, из странке Тање Фајон. Говори се да ће им бити подигнут споменик у Љубљани. То су добри искораци, али потребно је суштински решити ово питање и надокнадити им права, пишу "Новости".
Што се тиче статуса националне мањине, Кокановић подсећа да Словенаца у Србији има 0,4 одсто и имају признат статус и сва права. Реципроцитета, међутим, нема. У Словенији су једине званично признате мањине Италијани и Мађари, иако их заједно има 9.000. Статус су добили на конто аутохтоности.
"И Срби су аутохтони, јер су се масовно населили у Белу крајину још 1530", наглашава саговорник "Новости".
!Зато се залажемо за дијалог. Словенија истиче да је за то потребно мењати Устав, а ми кажемо, ако је уставно, то је и политичко питање, па је потребна политичка воља да се реши. Волели бисмо да разговарамо и о могућности двојног држављанства и либерализовању визне процедуре. То је битно и за привреду Словеније. Српска дијаспора тамо једина је растућа у региону", додаје.