"Политика": Куртијев циљ је сукоб Срба и Албанаца, односно Срба и НАТО-а
Стање на КиМ подсећа на оно после 1999. када су Срби остављени на милост и немилост међународној заједници и Албанцима. То је пет година касније резултирало погромом, а сценарио би могао да се понови, пише "Политика".
Вашингтон и Брисел су изгубили бројне модалитете контроле над Куртијем и још увек не спроводе све расположиве инструменте да га натерају да деескалира ситуацију.
Западу је остала још једна санкција која би тешко погодила Куртија, а то је да га Америка стави на листу особа који су претња по демократију и регионални мир и да Кфор добије мандат да замени Косовску полицију на северу, што је тешко очекивати да ће се догодити.
Срђан Граовац из Центра за друштвену стабилност подсећа да је Курти нагласио да ће следити филозофију Призренске лиге и тиме још једном потврдио коначне циљеве своје политике.
"Следствено томе, нема сумње да ће и одлука о повлачењу албанске специјалне полиције са севера КиМ зависити од процене Куртија колико један такав потез може нашкодити остварењу његовог стратешког циља. Размештање албанских специјалаца на северу покрајине свакако представља један од Куртијевих кључних тактичких потеза и средстава за остварење коначног циља", каже Граовац и додаје да Курти насилничким акцијама специјалаца покушава да испровоцира оружани одговор српске стране, што би он искористио за организовање свеопштег напада на Србе северно од Ибра.
Још један од циљева јесте да тензија на северу буде непрестано на високом нивоу, како би се живот тамошњим Србима учинио немогућим.
Аналитичар Предраг Рајић каже за "Политику" да тиме што неће да врати специјалце у станице Курти жели да пошаље поруку албанској јавности како је спреман да иде до краја.
Наводи да је Куртијев циљ да дође до оружаног сукоба Срба и Албанаца, а заправо између Срба и НАТО-а.
"Курти је спреман да иде до краја. Реч је о фанатику који је себи приписао месијанске склоности и сматра да је његова улога да обједини све Албанце и направи 'велику Албанију', с тим што би седиште било у Приштини, а не у Тирани и да он буде први лидер такве творевине", оцењује Рајић.