Резултати пописа из 2022: У Србији пола милиона становника мање, расте број Руса

Србија је у периоду између два пописа - оног из 2011. и последњег из 2022. године изгубила 540.000 становника, а реалан минус би могао да буде још и већи, наводи "Блиц".

Наиме, попис из 2011. године бојкотовали су Албанци са југа Србије, због чега смо тада имали нешто мање од 6.000 Албанца у целој земљи, а сада их је више од 60.000.

Осим тога, стварно пописаних грађана који су дали податке пописивачима било је било је 6.472.570, скоро 220.000 мање од званичне бројке коју је изнео Републички завод за статистику. Остатак од 218.317 грађана добијен је "допуном из административних извора", то јест, како су рекли из РЗС, "реч је о лицима за која је утврђено да су у време спровођења Пописа 2022. живела у Републици Србији, а која, из било ког разлога, нису пописана".

Резултати су показали да је смањење броја становника забележено у свим регионима, осим у Београдском, где је број становника повећан за скоро 1,6 одсто и износи 1.685.563. Најмногољудније општине су и даље Нови Београд и Палилула. 

Осим у Београду, број становника је порастао у Новом Саду и Новом Пазару, док је највећи пад броја становника забележен у Црној Трави, Гаџином Хану и Бабушници.

Од 6.647.003 становника Србије, 80,6 одсто се изјаснило да су Срби, након чега следе Мађари (184.442), Бошњаци (153.801), Роми (131.936), Албанци (61.687) итд.

Интересантно је да је број Руса повећан са 3.200 на 10.500, али и Југословена са 23.000 на 27.000.

Српски језик је матерњи за 84,4 одсто становника Републике Србије, а следе мађарски (2,6 одсто), босански (2,2 одсто), ромски (1,2 одсто) итд.

Припадници хришћанске вероисповести чине 86,6 одсто грађана Републике Србије, од чега су 81,1 посто православци, а 3,9 одсто католици. 

Припадници исламске вероисповести чине 4,2 одсто становништва, док се 1,1 одсто изјаснило као атеисти.