РТ Балкан на северу Косова и Метохије: Живот са списковима за хапшење

"Проглашењем 'Цивилне заштите' и виртуалне 'Северне бригаде' за терористичке организације Курти нам је још једном, по ко зна који пут, нарочито за последњих пола године, послао поруку да идемо одавде, да овде нико није сигуран, да овде свако може бити ухапшен у сваком тренутку, да на Косову, за свакога од нас могу наћи два сведока који ће нас оптужити за било шта што им падне на памет. Ми овде живимо са сталним претњама и списковима за хапшење за вратом, а какав је то живот, само ми знамо".

Овако Срби из Северне Митровице за РТ Балкан описују атмосферу у којој живе и они и њихове породице, њихова деца неколико дана пошто је Куртијева одлука да се "Цивилна заштита" и тзв. "Северна бригада" прогласе за терористичке организације објављена, потврђена и у службеном листу тзв. Косова.

"Никако не треба заборавити да су припадници 'Цивилне заштите' угашене пре осам година, интегрисани у косовске институција, али и да је у њој било око 750 људи. Значи ли одлука Приштине да сваки од тих људи данас, сутра, може бити ухапшен, оптужен и осуђен као терориста на вишегодишњу робију самом чињеницом да је у неком тренутку припадао тој организацији? А, ако знамо како су хапшени, како је до сада суђено Србима на Косову и Метохији, како су приштински тужиоци лако налазили сведоке за било шта што им падне на памет, једини закључак је да они могу да оптуже било кога за било шта а ова одлука им је  велики корак у том правцу", каже један од наших саговорника из Северне Митровице.

А тек за припадништво "Северној бригади", организацији која, понављају то сви у Митровици, постоји само на интернету, у виртуелној стварности, могу оптужити било кога, овде све зависи, кажу наши саговорници, од маште приштинских тужилаца.

Наши саговорници подсећају да је Милун Луне Миленковић, кикбокс тренер из Северне Митровице ухапшен пре пар недеља под оптужбом да је један од вођа "Цивилне заштите" у Северној Митровици.

Иако је тзв. влада у Приштини одлуку о проглашењу "Цивилне заштите" за терористичку организацију донела после хапшења Миленковића и иако она не би требало да важи ретроактивно, важећи Кривични закон тзв. Косова већ је предвидео драконске казне за тероризам дефинисавши да су  "терористички акт и  напад извршење сваког дела у намери да се заплаши становништво, да се примора државни орган, влада или међународна организација да уради или да се уздржи од неке радње, или да се озбиљно дестабилизује или уништи темељне политичке, уставне, привредне или друштвене структуре Републике Косово, друге државе или неке међународне организације".

Кривичним законом казне за тероризам су од пет година до доживотног затвора као и новчана казна од пола милиона евра.

"Када на све ово што се дешава додамо начин на који функционише косовско правосуђе, да за похапшене људе месецима већ нема јасних оптужби, нема доказа кривице, да се хапсе људи на чију је имовину неко бацио око, да ништа лакше него наћи два или колико је већ потребно сведока за било какву оптужбу, да се сведоци саслушавају по кућама, становима, да тужиоци на суђењима сугеришу сведоцима шта и како да кажу, онда је још јасније са чим се ми овде суочавамо и каква је та косовска 'правда'", каже један од наших саговорника из Северне Митровице. 

Мимо најновије одлуке тзв. владе у Приштини да "Цивилну заштиту" и "Северну бригаду" прогласи за терористичке организације, Косовом, а нарочито Севером годинама уназад круже различити спискови за хапшења Срба.

Неки од тих спискова су настајали у ко зна каквим кухињама, циљ им је углавном био уношење страха, немира међу људе, ти спискови после објављивања били су читани и ишчитивани до последњег имена. У другим случајевима, те спискове у јавност су износили и највиши косовски званичници, попут Аљбина Куртија који је неколико дана после сукоба Срба и КФОР-а у Звечану, на седници Скупштине тзв. Косова ишчитао имена 30-так Срба које је без било какве задршке, примене начела невиности док правосуђе не одради свој посао, без доказа оптужио да су "организатори немира на северу Косова".

Да списак који је прочитао Курти није био ни мало наивна ствар, говори серија хапшења која је на северу уследила - готово сви ухапшени оптужени су за нападе на лица под међународном заштитом, за изазивање нереда, напад на уставни поредак тзв. Косова. На седници скупштине, Курти је рекао да су неки са његовог списка већ похапшени, ишчитавши њихова имена.

Колика је правна сигурност Срба на Косову говори и сазнање портала "Косово онлајн" да је Ненад Орловић, лишен слободе у Северној Митровици пре десетак дана, ухапшен на основу усменог телефонског налога што упућује на закључак који је пренео овај портал да "полицијским акцијама на северу руководи министар Џељаљ Свечља лично, у координацији са премијером Аљбином Куртијем а без претходне сарадње са тужилаштвом или судом".

"Тужиоци нису од полиције добили било какав списак са именима особа за којима се трага, већ их полиција хапси по списку и након хапшења и испитивања укључују тужилаштво и достављају доказе", потврдио је  за Косово онлајн један од бивших тужилаца на Косову.

Још је већу пометњу на Косову направила је информација објављена половином децембра прошле године, одмах после хапшења Дејана Пантића, Миљана Аџића и Слађана Трајковића, да тзв. влада у Приштини спрема хапшење 230 Срба. Један београдски дневник тада је, чак, објавио списак од 600 имена Срба са севера Косова и из енклава јужно од Ибра.

"Знам неке од људи са тог списка и добро знам како су се ти људи тих дана осећали, како је било њиховим породицама, како су сваке ноћи стрепели да ће им полиција закуцати на врата и како стрепе и дан данас. У неким случајевима спискови који су се појавили имали су основа, неки људи са тих спискова су похапшени, у другим случајевима ти спискови су пласирани само да се појача несигурност, да се унесе нови страх међу људе, да неки људи добро размисле хоће ли наставити да живе на Косову или ће покупити ствари шта имају, ставити породицу у кола и кренути у централну Србију. Подле су то игре", рекао је један од наших саговорника.

Општа несигурност и страх, су већ месецима уназад појачани не само хапшењима Срба по Лепосавићу, него и сталним парадирањем приштинских специјалаца путевима севера КиМ, понекад и самим центром Северне Митровице, постављањем пунктова, контролама, претресима...

"Буквално не знам човека, ма колико био поштен, миран, да мрава није згазио, који не стрепи да се нађе не неком списку из ко зна ког разлога. Тешко је и замислити како нам је било пре које вече кад су се специјалци појавили у оклопним колима у центру Северне Митровице, под наши прозорима, кад су истовремено, пунктови били постављени на свим излазним путевима из Северне Митровице, на Малом Звечану, према Чабри и Сувом Долу, у Микронасељу, у Бошњачкој махали, код НИС-ове пумпе, кад смо, буквално били опкољени, и кад нисмо знали ни шта се дешава, ни шта се спрема", каже наш саговорник.

Уз сав страх, претње, неизвесност, наши саговорници из Северне Митровице једну ствар ипак не заборављају да кажу:

"Јасне су нам њихове намере, јасна нам је жеља да нас држањем у страху, неизвесности, терају, породицу по породицу да одлазимо, али, има нас који нећемо на то пристати, не можемо, немамо куд одавде, зато што је ово наше. Деси се човеку да прегрми страх, онда му постане свеједно. Понекад је образ, понекад је част, понекад је љубав према овој земљи, породици, понекад је обавеза према прецима јача и од свег тог страха, од свих притисака", речи су једног од наших саговорника.