Ђорђе Михаиловић рођен је деценију после завршетка Првог светског рата, а скоро цео живот је провео као чувар на Српском војничком гробљу у Солуну, Зејтинлику, где почивају остаци око 8.000 српских хероја Великог рата, погинулих током битака на Солунском фронту.
Популарни "деда Ђорђе" преминуо је у недељу.
Први чувар гробља био је Ђорђев деда, солунски добровољац Саво Михаиловић, Србин из Грбља код Боке Которске, који је такође сахрањен на Зејтинлику. Наследио га је Ђорђев отац Ђуро Михаиловић. Кад је Ђуро умро, 1961. године, сахрањен је уз свог оца, а дужност чувара гробља припала је Ђорђу.
"Пре је чувар био мој отац, пре оца био је деда. Ја сам трећа генерација, треће колено. Сваки дан долазим, живим овде, спавам овде на гробљу", рекао је Ђорђе Михаиловић приликом добијања награде "Мајка Србија".
У мају 2022, због нарушеног здравља, одступио је са дужности.
За своју посвећеност служби, Ђорђе Михаиловић је одликован Орденом српске заставе другог степена и Орденом Светог Саве првог степена.
Био је грчки држављанин, али је 2020. примио држављанство Републике Србије.
Деда Ђорђе преминуо је као што је и желео: у својој кући, окружен породицом, супругом и ћерком.
Последњи чувар Зејтинлика из лозе Михаиловића
О свом деди, првом чувару Зејтинлика, Ђорђе је говорио:
"То што је часна старина носила у крви не да се научити, не може се одглумити. С тим се рађа. Деда Саво из Грбља у Боки Которској узео је пушку и добровољно кренуо са српском војском. Превалио је и Албанску голготу и Солунски фронт. Судбина му је наменила да скупља кости хиљаде српских војника. И када се, коначно, Велики рат окончао, остао је у Солуну, да на Зејтинлику чува ове свете гробове, где сада и сам почива."
Своје прве кораке Ђорђе је направио "међу седам и по хиљада гробова, памтећи имена уклесана на белим крстовима, на мермерним плочама. Гледао је од "оца Ђура шта значи бити Србин и како се чува српство у туђини".
"Све почиње са мојим дедом, који по завршетку рата остаје овде, у Солуну. Деда Саво био је први чувар Зејтинлика, па затим мој отац и, онда, ја."
"Цео живот сам провео на гробљу," рекао је једном приликом деда Ђорђе.
Од хероине Милунке Савић до "друга Тита"
Више од пола века Ђорђе Михаиловић је дочекивао и испраћао посетиоце, показивао им где су похрањене кости њихових предака и чувао хумке.
"Прво су долазили војници - ветерани рата, да запале свеће својим страдалим друговима, браћи, кумовима... Касније, како су године пролазиле, а они поумирали, почели су да долазе њихови потомци", говорио је Ђорђе.
Посетиоце је дочекивао под маслином, обавезно са пуном чашицом ракије, од којих се прва, према обичају, испијала за душе сахрањених српских ратника.
Зашто је Михаиловић тако посвећено чувао војничко гробље?
"То гробље је наша историја", рекао је једном.
"Настало је на месту где је била главна пољска болница наше војске. У крипти има скоро 6.000 душа, а ван ње је још око 1.500. У склопу комплекса, имате и италијанско, енглеско, француско и руско гробље. Ми имамо централно место, најлепше, са највише посетилаца. Они други су заборавили, убедљиво највише има Срба међу посетиоцима. Сви долазе да обиђу место где им леже прадедови", говорио је, присећајући се и оних који су долазили да обиђу своје страдале саборце.
Како је говорио Ђорђе, Срби никада нису долазили празних руку, већ увек са дуваном, воћем, ракијом, хлебом. "Било је и оних који су доносили и оно што је тада било најдрагоценије, због чега се и јуришало кроз Солунски фронт - земљу из Србије. Међу онима који су долазили, била је и хероина Милунка Савић."
За 60 година службовања, чика Ђорђе је угостио велики број делегација, политичара, познатих личности, уметника, државника, свештеника... Међу посетиоцима које је дочекао Ђорђе био је и некадашњи председник СФРЈ Јосип Броз Тито.
"Овде је био Тито са Јованком", рекао је једном приликом Ђорђе. "Тито је био велики и храбар борац. Он је донео венац на којем је писало: 'Палим Југословенским борцима'. Био је овде и (Светозар) Маровић, он је из Горњег Грбља, али Мило Ђукановић није", открио је Ђорђе.
Аманет за Србију
"Свих ових година поштовали су ме сви - Србија, наш конзулат овде у Солуну и сви наши људи који обилазе гробље."
Последња жеља деда Ђорђа је да и сам буде сахрањен на Зејтинлику:
"Овде на гробљу, поред наших војника, крај којих смо све године провели, сахрањени су ми и деда и отац. Сад само једну жељу имам - да будем сахрањен ту, поред њих, међу нашим војницима. И обавезно да ме сахране у нашој, српској униформи, у којој сам цео живот провео. Надам се да ће ми Србија ту жељу испунити, то јој остављам у аманет", рекао је пред смрт деда Ђорђе.