Српског председника Александра Вучића и премијера привремених приштинских институција Аљбина Куртија треба заједно закључати у сали за разговоре - све док не реше сукоб Приштине и Београда, предложио је недавно албански премијер Еди Рама и позвао да се одржи нова међународна конференција за "Косово" и Србију.
"Подржавамо идеју да се што пре организује конференција са неким чланицама Европске уније које су веома активне, и у блиској координацији са САД, јер сматрамо да смо последњих месеци видели неке потешкоће које постају разлози за ескалацију", изјавио је председник Европског савета Шарл Мишел.
Мишел је оценио да је "дошло време да имамо глобални приступ и да направимо јасне кораке у смислу нормализације".
И то би било то што се тиче подршке Раминој звучној, али изгледа не тако доброј идеји, јер је чак и Курти негодовао, позивајући да се прво примени Основни споразум из Брисела, то јест француско-немачки план.
Шта је онда циљ такве конференције и коме би она ишла у корист, осим напорима Едија Раме да се Западу прикаже као поуздан регионални партнер и сарадник у отпетљавању косовског чвора?
Излазна стратегија Приштине
Идеја није нова и већ месецима дипломате говоре да се међу ЕУ посредницима размишља о сазивању такве конференције - са учешћем стручњака из Београда и Приштине или на високом нивоу, те да се конференција једноставно не заврши док се не постигне коначно решење за "Косово", каже за РТ Балкан Милован Дрецун, председник Одбора за КиМ.
"Та конференција представља излазну стратегију у корист Приштине да се одустане од потпуне реализације Бриселских споразума који се првенствено односе на формирање ЗСО и да се наметне решење које би било у складу са коначним циљевима Запада, Албаније и Приштине, а то је да Србија, односно Београд призна ту лажну државу и да се не противи њеном чланству у међународним организацијама, укључујући УН", оцењује Дрецун.
Италија је, према неким информацијама, понудила да Рим буде домаћин такве конференције. Иако то није неуобичајен начин решавања важних проблема уз помоћ међународне заједнице, каже да то овде неће успети.
"Мислим да овде треба ићи другим путем, да се прво деескалира ситуација на северу и да Курти уради оно што треба - формирање ЗСО и да се настави дијалог. То што би Еди Рама хтео да види неће успети", закључује Дрецун.
Дејтонска формула
Каријерни дипломата Зоран Миливојевић каже за РТ Балкан да је идеја осмишљена по угледу на америчку, то јест дејтонску формулу - да дођу на једно место и да не изађу док се не договоре.
Суштина је, објашњава, да се тако обезбеди признање тзв. Косова, јер један од начина за признавање нових држава или граница су и међународне конференције.
"Рамина идеја је да на ту конференцију дођу ови са Запада, из ЕУ, Американци – наравно, без Русије - и да се евентуално проширењем конференције, учешћем неких ваневропских прозападних држава које су признале 'Косово' или организација попут ОЕБС-а или Г7 - да се наметне прича. Шарл Мишел је то подржао и рекао да је то глобална тема. То значи да се наметне тема као да је глобална прича и да се решава мимо УН и да се практично игнорише Резолуција 1244 и међународно право", сматра Миливојевић.
На тај начин би се превазишао проблем и испословало признање тзв. Косова, што није успело досадашњим посредовањем ЕУ.
Немачки интерес пре америчког
Миливојевић се осврнуо и на Берлински процес, који Курти и Рама све чешће помињу, истичући да то показује да иза свега стоји немачки интерес да се све заврши према немачко-француском плану.
"Интерес Немачке је да то буде превасходно заслуга Европе - на челу са Немачком. То је интерес Немачке, независно од Америке. Они имају заједнички интерес да се призна 'Косово', али немају заједнички интерес ко ће да 'држи банку' на овим просторима", наводи Миливојевић.
Додаје да иако је план француско-немачки, "Француска је ту само да не би био чисто немачки", јер је, по његовим речима, у питању немачки модел и немачка идеја.
"Мислим да се интереси Приштине и Тиране поклапају прво са немачким, па онда са америчким интересима", закључује Миливојевић.
Истиче да конференција "не може да прође", јер се показало да то нико осим Шарла Мишела не подржава. Уосталом, никаква конференција није ни потребна, оцењује.
"КиМ је у надлежности Савета безбедности УН и једино тако може да се решава. Постоји Резолуција 1244. Ако ЕУ и њено посредовање није успешно, онда се зна где се то враћа и у чију надлежност", закључује Миливојевић.