Упркос томе што нам са европских и америчких страна, уз повремене претње и уцене, сваки час поручују да морамо да се ускладимо са политиком Европске уније и Запада, односно уведемо санкције Русији, апсолутна већина грађана Србије противи се таквом потезу. Уз то, као главни спољнополитички ослонац најчешће виде Русију и Кину, потом Европску унију, док је подршка Сједињеним Америчким Државама као партнеру Србије на нивоу испод статистичке грешке.
Истраживање Нове српске политичке мисли (НСПМ) обављено за потребе РТ Балкана показало је да 79 одсто грађана Србије не подржава увођење санкција Русији због рата у Украјини, док такав потез подржава свега 11 одсто њих.
Такође, у јунском истраживању које је урађено на репрезентативном узорку од 1.100 испитаника, највише њих, 36 одсто, као главни спољнополитички ослонац Србије и главног партнера види Русију и Кину. За њима следи Европска унија (24 одсто) и земље Балкана (20 одсто).
Овакви резултати када је у питању мишљење јавног мњења о главном спољнополитичким партнерима Србије и у ранијим истраживањима је био веома сличан, док је у овом испитивању забележен пораст код опције земље Балкана, објашњава за РТ Балкан главни координатор истраживања и главни уредник Нове српске политичке мисли Ђорђе Вукадиновић.
Американци као статистичка грешка
"Он показује да се регион појављује као нека врста наизглед компромисног излаза из ове геополитичке слагалице. Свега 1,4 одсто испитаника определило се за Сједињене Америчке Државе као стратешког партнера што је испод статистичке грешке", напомиње Вукадиновић.
Проценат противника увођења санкција Русији готово је истоветан са оним који је добијен у испитивању јавног мњења које је НСПМ обавила за потребе нашег портала у јануару ове године, али и са њиховим ранијим истраживањима.
"Упркос озбиљној, дуготрајној и на махове бруталној кампањи притиска у правцу санкција, можда је за око два одсто порасла подршка за санкције, што је прилично неславан резултат с обзиром на притисак, па и у уложена средства", каже Вукадиновић.
Занимљиво је и да, као и у јануарском испитивању, и у овом јунском апсолутна већина грађана Србије као главног кривца за сукоб у Украјини види – НАТО, чак 61 одсто. У односу на пре пола године, смањио се број оних који не знају или немају став о томе ко је кривац, док су незнатно порасли проценти испитаника који као кривце виде Украјину (13 одсто), односно Русију (11 одсто).
"Интересантно је да идентичних 60-ак одсто грађана сматра да је главни кривац Северноатлантска алијанса. Чак и део проевропски настројених испитаника верује да је НАТО главни кривац за овај сукоб", истиче Вукадиновић.
Он наглашава да је и раније постојало, као што и сада постоји, значајно проруско расположење у Србији, али додаје да је оно у сенци анти-НАТО расположења.
"Срби су неспорно проруски настројени, али у ових 61 одсто који кажу да је главни кривац за сукоб у Украјини НАТО нису сви русофили", каже Вукадиновић.
Како напомиње, три фактора генеришу тако чврст и висок проценат противљења санкцијама Москви: део тога је русофилија, али можда доминантније је анти-НАТО расположење, док је трећи фактор трауматично искуство које већина грађана ове земље има са санкцијама деведесетих година прошлог века.
"Због тога верујем да оне и неће бити на дневном реду, без обзира на притиске који постоје", напомиње Ђорђе Вукадиновић.
Учесници истраживања одговарали су и на питања о медијима, која су показала да огромној већини грађана Србије сметају ријалити програми, као и да се противе гашењу руских медија у нашој земљи.
Тако је 77 одсто њих рекло да подржава иницијативу о забрани емитовања ријалити програма на телевизијама са националном фреквенцијом. Такође, 84 одсто учесника истраживања рекло је да не би подржало евентуално гашење руских медија у Србији, праксу коју спроводи Запад.
"Када погледате ове резултате и по питању руских медија и по питању санкција Русији, па и одговорности за сукоб у Украјини, с обзиром на тако убедљив налаз, није реално очекивати неку озбиљнију промену политичког курса власти. Наравно, знамо да су притисци велики, увек су могућа изненађења, постоји и медијски и политички притисак у том правцу, али су ове бројке и даље тврдокорне и убедљиве саме за себе па је тешко веровати да би се било која власт одлучила за такву врсту хазарда", истиче Вукадиновић.