До сада необјављиване фотографије новинара и политичара Рандолфа Черчила, сина британског ратног премијера Винстона Черчила, приликом боравка савезничке мисије на Вису, 1944. године, затим ретке слике Иве Лоле Рибара, заробљен италијански тенк с налепницом Микиja Мауса и зборник карикатура Бориса Јефимова из 1945. неки су од нових вредних артефаката Музеја жртава геноцида.
"У питању су два албума са готово 1.000 фотографија, од којих се један односи на Прву пролетерску ударну бригаду. Реч је о прворазредниом историјском извору ако узмемо у обзир ратни значај ове бригаде. Садржај фотографија обогаћује и објективизује наше сазнање не само о борбеним дејствима већ и о почињеним злочинима и уништавању материјалних и културних добара. Збирка омогућава увид у мање познате тренутке одмора, свакодневног живота и пратећих активности јединице", каже директор Музеја жртава геноцида Дејан Ристић за "Новости".
Албуми би тек требало да прођу експертизу, баш као и штампана збирка карикатура Бориса Јефимова, чувеног совјетског карикатуристе и стрип цртача, познатог по критичким политичким карикатурама Адолфа Хитлера и других нациста. Јефимов је био главни илустратор новина "Известија".
У албуму посвећеном Првој пролетерској бригади, који је Музеј откупио од једног колекционара, налазе се и фотографије непријатељских злочина, разрушене куће на које је Прва пролетерска наилазила, живота ван фронта, односа са становништвом и сл.
Музеј је дошао и до још две колекције дописница. Прву чине дописнице које су разменили официр Краљевске војске Душан Протић и његова супруга Дана. Реч је о 25 дописница, које су ишле из официрског логора Офлаг 13б у Нирнбергу до недићевске Србије и назад. Занимљиво је да је Душан дописнице писао на немачком, вероватно у страху да у супротном неће стићи на одредиште, док је Дана одговарала на српском.
Други комплет чине 22 дописнице, које је официр Божидар Булбић 1944. слао породици у Неготин, а насловљене су на његовог оца Душана. Булбић је био заточен у Офлагу 65, у Стразбуру.
Ристић каже да готово не прође дан а да грађани и колекционари не понуде вредну грађу. Поклони стижу из земље и иностранства, а у многим случајевима, посебно када су у питању артефакти везани за усташке логоре и злочине, стручњаци Музеја успели су да претекну усташку емиграцију, која не жали новац да би откупила оригинална сведочанства о злочинима и уништила их.