Србија је за Црну Гору више од економије и обрнуто. Црну Гору и Србију везују заједничка историја и добри односи, пријатељски, родбински, али и економски, те је њихова међусобна зависност природна, рекао је својевремено Јаков Милатовић док је био министар економског развоја.
Сада Милатовић долази у Србију као председник Црне Горе у важној мисији поправљања односа две земље.
Последњи председник Црне Горе који је боравио у званичној посети Београду био је Филип Вујановић 2016. године. Вујановић је додуше у Београд дошао и на инаугурацију Александра Вучића 2017. али се то баш и не може сматрати званичном посетом једној земљи.
Иако је Вујановић приликом своје посете рекао како очекује чешћу размену посета званичника две земље, десило се супротно. Након њега на чело државе и формално је дошао Ђукановић, који није крио да не гаји добре односе са Београдом.
Сукоб је кулминирао одлуком Подгорице да протера амбасадора Србије Владимира Божовића 2020. Иако је првобитно желела да реагује реципрочном мером, Србија је од тога одустала, у нади да ће то у Подгорици бити протумачено као пружена рука, што се није догодило.
Амбасадор Црне Горе у Србији Тарзан Милошевић завршио је свој мандат јер је истекао, а Подгорица није послала новог дипломату у Београд. Тако су две најближе земље, остале без званичних дипломатских односа.
Питање амбасадора биће кључно током састанака Милатовића који у недељу 9. јула долази у дводневну посету Београду. Али, кренимо редом.
Зашто председник Црне Горе седам година није био у Србији
Често је Вучић говорио како многи званичници из Подгорице долазе у Београд приватно, али да не желе сусрет на државном врху.
Поставља се да ли су такви односи били последица личних односа Вучића и Ђукановића или нечег другог.
Политиколог Владимир Павићевић каже за РТ Балкан да је посреди био антисрпски сентимент на којем је почивала политика Мила Ђукановића, али се то сада мења.
"Након 30. августа 2020. године то се променило, па смо у ове три последње године имали веома успешну дводневну посету председника Владе Црне Горе Београду, потом посету председнице Скупштине, а сада ево Јаков Милатовић долази у Србију и то је његова прва билатерална посета другој држави од како је ступио на дужност председника Црне Горе. Црна Гора је дубоко у постђукановићевској ери и ова нова ера донеће унапређивање односа Србије и Црне Горе", каже Павићевић.
Иако су Србија и Црна Гора након разлаза кренуле различитим путевима, Подгорица у НАТО и признање независности тзв. Косова, а Србија у војну неутралност и борбу за очување свог територијалног интегритета, то није морао да буде разлог да Београд и Подгорица одустану од добрих односа.
Најбољи пример за то су одлични односи Србије и Мађарске, који су крунисани и стратешким споразумом у сарадњи у разним областима, иако је Мађарска НАТО И ЕУ чланица која је признала "Косово".
Однос са Црном Гором увек је био посебан кроз историју, с обзиром на то да су се сви Црногорци све до средине прошлог века сматрали делом српског етничког корпуса.
Међутим, последњих година, сваки спомен блискости или сличности Срба и Црногораца био је забрањен, а свака порука из Београда у Подгорици је тумачена као непријатељска.
Након референдума у Црној Гори, на којем је тесно победила опција независности, они који су гласали за заједничку земљу са Србијом били су изопштени из друштва. И поред тога Ђукановић није успео да покида родбинске, породичне и пријатељске везе.
"Мило је антисрпском политиком дубински поделио црногорско друштво. Поделе су ишле до те мере да је он половину својих грађана третирао као непријатеље државе", појашњава Павићевић.
Наш саговорник напомиње да је таква политика доживела је фијаско развлашћивањем Ђукановића прво на оним парламентарним изборима 2020. године, потом његовим директним поразом недавно на изборима за председника државе.
"За последње три године та клима је већ у одређеној мери промењена. Али, остаје још посла да се санирају штете које је Мило Ђукановић производио пре свега унутар Црне Горе, потом и у односима са Србијом", напомиње Павићевић.
Економија и ауто-пут да би државе биле ближе
Милатовић, који је пре уласка у политику био успешни економиста, најавио је да ће фокус његове посете бити економска сарадња.
Новом председнику Црне Горе део јавности замера то што се залаже за улазак у Отворени Балкан, иницијативу коју су покренуле Србија, Албанија и Северна Македонија.
У оном делу јавности која и даље зазире од свега што има везе са Србијом ова иницијатива тумачи се као нека врста подвале коју спрема Београд, а све како би се нарушила независност Црне Горе.
"Противници Отвореног Балкана у Црној Гори су углавном Милови следбеници који најчешће и не знају шта је заправо Отворени Балкан", каже Павићевић.
Милатовић, као успешни економиста, сматра да нема места за такве предрасуде.
"О тој регионалној иницијативи он суди и као економиста, не само као политичар. За свакога ко рационално посматра процесе, Црна Гора има огромни интерес да приступи Отвореном Балкану и Јаков то управо тако и евидентира", каже наш саговорник.
Биће речи и о инфраструктурним пројектима, од којих је за сад најважнији ауто-пут Београд-Бар. Србија је до сад изградила деоницу до Пожеге, али је остало да се пут споји до Бољара што је нешто више од 100 километара. И Црној Гори недостаје нешто више од 100 километара како би се путеви спојили, чиме би две земље постале још ближе.
Шта Србија може да очекује од посете Милатовића
Милатовић ће два дана у Београду провести тако што ће положити цвеће испред ОШ "Владислав Рибникар" на Врачару у којој се у мају догодила трагедија, али ће положити и венац на Споменик незнаном јунаку на Авали.
"На тај начин одаћу почаст заједничкој историјској борби Србије и Црне Горе. Грађани Србије су помагали Црној Гори, тако да ћемо на тај начин заокружити посету", рекао је Милатовић.
У понедељак ће испред Палате Србија Вучић свом госту приредити свечани дочек уз гарду, након чега ће уследити састанци делегација.
Амбасада Црне Горе приредиће свечани пријем у Црногорској кући која је отворена као реципрочни уступак, па је у истом тренутку отворена Српска кућа у Подгорици.
"Моје је очекивање да ће током ових разговора бити јасно речено да су Србија и Црне Гора две братске државе и да формални политички односи Србије и Црне Горе треба да следе оно што у животу већ имамо као перфектне односе грађана Црне Горе и Србије", каже Павићевић.
Напомиње да огромни број грађана Црне Горе од Милатовића очекује и прецизну поруку потпуног дистанцирања од свега што је заоставштина Милове политике у односима између Србије и Црне Горе.
"Мило је нанео велику штету, то треба брзо да се поправља", закључује наш саговорник.
Када је наишао на отпор својих грађана који нису прихватали његову крајње непријатељску државну политику према Србији, Ђукановић је чак и запретио.
"Ово је нека нова Црна Гора, на коју ћете се морати научити, у противном, имаћете озбиљне проблема са отпором Црне Горе, према сваком ко покушава, да на било који начин угрози њену независност, сувереност и право на избор стратешког пута у будућност", говорио је својевремено Ђукановић, уверен да је он персонификација Црне Горе.
Да ли ће Милатовић такву спољну политику Црне Горе успети да измени и какве ће поруке послати из Београда, сазнаћемо врло брзо.