Скупштина Црне Горе усвојила је ноћас, после целодневне заоштрене расправе, измене Закона о председнику Црне Горе којим парламентарна већина жели да примора председника државе Мила Ђукановића да предложи мандатара за састав нове Владе. За закон је гласао 41 од 42 присутна посланика скупштине, коју чини 81 посланик.
Против предлога Демократског фронта (ДФ) биле су Демократска партија социјалиста (ДПС), Социјалдемократска партија (СДП) и Социјалдемократе (СД), Бошњачка странка (БС) и Демократска унија Албанац (ДУА), које нису присустовале гласању.
Закон су поред ДФ, подржале странке парламентране већине, Демократе и Грађански покрет УРА, премијера у техничком мандату Дритана Абазовића.
Усвајање измена закона које отварају пут да кандидат парламентарне већине, посланик и дипломата Миодраг Лекић(Демос), буде именован за мандатара, ДПС је окарактерисала као "уставни пуч", назвала уводом у "политичку радикализацију" у земљи и позвала тужилаштво да реагује и преиспита да ли у поступању парламентарне већине и руководства Скупштине има елемената кривичног дела.
Избор нове владе, на чијем би челу био Миодраг Лекић је јавни интерес, а одбијање председника државе Мила Ђукановића (ДПС) да му да мандат је кршење Устава.
Тако би се у најкраћем резимирало објашњење посланика Демократског фронта о предлогу измена Закона о избору председника, који предвиђа да пропис важи у случају септембарског политичког договора да Лекић буде мандатар нове владе - односно ретроактивно. Предлог, који је иницирао Демократски фронт, а који је добио већинску подршку значи, како је објаснио Предраг Булатовић (ДФ), да би кабинет Миодрага Лекића могао бити изабран крајем новембра или у децембру.
Једно од основних правних правила, садржано у Уставу, је да прописи не могу важити за догађаје који су били пре него закон почне да важи. Изузетак је међутим предвиђен у случају када то захтева јавни интерес:
"Закон и други пропис не може имати повратно дејство. Изузетно, поједине одредбе закона, ако то захтева јавни интерес утврђен у поступку доношења закона, могу имати повратно дејство", пише у Уставу.
Ђукановић је крајем септембра завршио консултације са партијама, након чега није дао мандат Лекићу. Томе је претходило вишедневно погађање старе - нове већине око састава владе, неодазивање на консултације Ђукановића и неприлагање писане подршке 41 посланика за Лекића у прописаним роковима - што је био аргумент Ђукановићу да игнорише очекивање посланика коалиција које су побједиле на августовским парламентарним изборима 2020. године.
Инсистирајући на праву да Лекић добије мандат за састав владе, ДФ се у предлогу измена Закона о председнику позвао на одредбу Устава, која прописује јавни интерес као изузетак ректроактивне примене.
Сличне оцене о кршењу устава саопштиле су и остале партије, које су се оштро противиле предложеним изменама.
Посланик ДПС-а Андрија Николић тврди да парламентарна већина "из страха од избора прибегава флагрантном кршењу" Устава, и да је "срушен парламент у покушају да се сруши институција" председника државе.
Према Уставу Црне Горе, искључива надлежност предлагања мандатара за састав нове Владе припада председнику државе. Овим изменама парламентарна већина жели да тај процес пренесе на Скупштину.
Обавеза за све будуће прдседнике
Предлагач закона, посланик ДФ-а Предраг Булатовић казао је да је Ђукановић "довео земљу у ћорсокак", јер није предложио мандатара, а оценио је да закон "даје основу" Миодрагу Лекићу да састави Владу од странка тренутне парламентарне већине, које су га кандидовале за мандатара.
Булатовић је казао да је функција закона да "пропише" обавезу не само Ђукановићу, већ сваком будућем председнику за ситуацију у којој се Црна Гора налази.
Уставом није предвиђено решење у коме се тренутно Црна Гора налази, када је Влади, у овом случају Дритана Абазовића, изгласано неповерење у парламенту, а председник државе одбио да мандат повери кандидату парламентарне већине Миодрагу Лекићу.
Ђукановић има опцију да не потпише закон, на шта је указао и Булатовић током расправе, позивајући га да "добро размисли" о свом потезу, "ради будућности Црне Горе и укупних односа".
Измене закона предложио је ДФ, а подржале су га партије актуелне парламентарне већине, Демократе и Грађански покрет УРА, а који су у септембру предложиле посланика и некадашњег дипломату Миодрага Лекића за мандатара.
Ђукановић је тај предлог одбио, јер те странке нису доставиле потписе подршке мандатару у предвиђеном року. Уз то, нису, иако то прописује Устав, обавили консултације са њим. Ђукановић је тада предложио скраћење мандата Скупштини како би били расписани превремени парламентарни избори. Парламентарна већина је одбила Ђукановићев предлог да се изборима разреши политичка криза.
Проблем амбасадора
Поред рокова око мандатара, предложеним изменама Закона председник државе се обавезује да именује кандидата за амбасадора кога предложи Влада и подржи надлежни скупштински одбор.
Устав Црне Горе предвиђа да је у надлежности председника државе да поставља и опозива амбасадоре на предлог Владе и уз мишљење скупштинског одбора. Црна Гора у овом тренутку нема амбасадоре и дипломатске представнике у 18 земаља.
Данас почињу разговори о формирању власти у Подгорици
Носиоци четири изборне данас би требало да почну разговоре о формирању власти у Подгорици.
Лидер покрета "Европа сад" Јаков Милатовић упутио је раније позив за иницијални састанак о формирању власти у Подгорици - носиоцу листе "За будућност Подгорице" Јелени Боровинић Бојовић, као и носиоцима листа ”Идемо људи!" Данилу Шарановићу и "Може Подгорица - Ово је наш град!" Луки Ракчевићу, преноси РТЦГ.
Милатовић је предложио да састанак буде одржан данас у 12 сати.
Он је носиоцима листа предложио и да тимови листа чине највише три члана.