Тесла, проналазач српског порекла и светосавског надахнућа

Никола Тесла био је проналазач и научник светског гласа. Он је "отац друге индустријске револуције", заслужан за више од 700 проналазака, међу којима су обртно магнетско поље, полифазни систем, асинхрони и синхрони мотор, као и чувени Теслин трансформатор.

Запажени су и његови радови о генерисању високофреквентне струје, као и допринос који је пружио у области рендгенских зрака и модулацији радио-сигнала.

Према његовом пројекту изграђена је прва хидроцентрала на Нијагариним водопадима.

Теслу није претерано назвати "футуристом". "Теслу не доживљавам само као оца електричне енергије или комуникације, са једног краја света на други", рекао је британски историчар и режисер Мајкл Краус. "Имао је идеје које су биле испред његовог времена. Био је визионар који је дао допринос напретку читавог човечанства."

"Дошао је из Старог света и постао један од најважнијих протагониста модерног времена", закључио је Краус. Укратко, он је, према чувеном опажању, "човек који је измислио будућност."

Теслино прво откриће

Рођен је у селу Смиљан у Лици, у тадашњем Аустријском царству (Хабзбуршкој монархији), у српској породици, 10. јула 1856, а умро је у Њујорку, 7. јануара 1943.

Његов отац био је православни свештеник. Био је четврто од петоро деце оца Милутина и мајке Георгине. Николин отац је био писац и песник, који је поседовао богату библиотеку, у којој је млади Тесла провео детињство, учећи стране језике.

Школовао се у Грацу, на политехничкој школи "Јоанеум", која је била једна од четири школе у Аустроугарској које су школовале инжењере. Потом је студирао природну филозофију на Карловом универзитету у Прагу, али школовање никад није завршио.

У Прагу се први пут среће са електричним осветљењем, које је у Хибернској улици поставио чешки електротехничар Франтишек Кржик.

Убрзо одлази у Будимпешту, где је добио запослење "главног електричара" у Централном телефонском уреду. У Будимпешти, док је шетао са пријатељем Антоном Зигетијем и рецитовао Гетеовог "Фауста", долази до једног од својих првих открића - ротирајућег магнетног поља са наизменичном струјом.

Већину својих изума Тесле је остварио у Америци. Године 1884. долази у Њујорк и запошљава се у компанији славног проналазача и бизнисмена Томаса Едисона. Већ у јануару наредне године оснива своју прву компанију: "Теслину електричну компанију за производњу светла" (Tesla Electric Light and Manufacturing), која је означила врхунац његовог проналазачког раздобља.

Умро је у 87. години, у једном њујоршком хотелу, сиромашан и готово заборављен.

Лик "правог Тесле"

Данас постоје најмање два погрешна начина приступа Николи Тесли. На једној страни је прави култ, који је "већ годинама присутан у јавном простору Србије" и који се огледа "чак и кроз деловање неколицине неодговорних српских интелектуалаца, међу којима неки имају и докторске титуле."

Реч је о "култу формираном око личности Николе Тесле, углавном кроз пропаганду такозваног теслијанства." "Чињеница је", додаје Суботић, "да ова појава све више добија на интензитету у медијском спектру, и да новинари, свесно или несвесно, учествују у њеном ширењу."

Документована књига свештеника др Оливера Суботића "Тесла: Духовни лик" показује сасвим другачијег Теслу, гледајући на њега "са љубављу и дубоким поштовањем, али без идолатризације и претеривања, којима смо, авај, склони, са динарским залетом у гусларску хиперболу." 

Тесла је, како показује свештеник Суботић, био "човек српског светосавског порекла и надахнућа." О томе сведочи и чланак који је Тесла објавио на врхунцу проналазачке славе, 1894. године у америчком часопису "Сенчури":

"Тешко да се може наћи народ који је имао тужнију судбину од Срба. Са висине некадашњег сјаја, када је српска држава обухватала готово цео северни део Балканског полуострва и велики део територије који сада припада Аустрији, српски народ је потонуо у презрено ропство, после фаталне битке 1389. године на Косову пољу... Европа никада неће моћи да одужи велики дуг који дугује Србима, који су по цену сопствене слободе, задржали тај варварски прелив."

Како истиче Суботић, можемо закључити да је "Тесла као ретко ко успео да на хармоничан начин споји српство и космополитизам", постајући у некој мери Американац и истовремено остајући Србин монархиста.

Теслина заоставштина допремљена је у Београд 1951.

Урна с његовим посмртним остацима пренета је, такође, у Београд и налази се у Музеју Николе Тесле.