Кваре летњи угођај: Комараца 320 пута више, клопке раде од вечери до јутра

Ако нешто може да поремети угођај лета јесу инсекти који могу да узрокују различите проблеме, далеко веће од самог уједа и свраба.

Иако Србија није територија препозната по смртоносним инсектима, за разлику од тропских крајева где су уједи разних врста отровних инсеката, змија и других животиња неупоредиво чешћи, ипак могу да буду преносиоци различитих болести, а неки од њих имају изразито непријатне уједе који могу да имају фаталан исход. 

Комараца 320 пута више

Најезда комараца је толико присутна ове сезоне да су ове мале крвопије завршиле као мимови на друштвеним мрежама. Због повећаног броја комараца, питали смо шта је узрок томе, као и како да се понашате у случају сусрету са змијама и евентуалним уједом.

Највећи познавалац комараца у земљи, проф. у пензији са Пољопривредног факултета у Новом Саду др Душан Петрић, недавно је за портал "Клима101" открио да је на појединим локалитетима присуство комараца 320 пута веће од нашег прага толеранције.

Ентомолог каже да су клопке за хватање комараца постављене код Апатина, а да инсеката непојмљиво много има на Фрушкој Гори, код Тамиша, Полојској шуми код Бачке Паланке, Осијека и Вуковара у суседној Хрватској, али и у близини река или друге воде.

"Клопке су заправо кантице са сувим ледом, односно угљен-диоксидом у чврстом стању, који привлачи комарце са раздаљине од 20-30 метара. Клопка ради од вечери до јутра. Током само једне јунске ноћи ове године на једном месту је прикупљено 6.400 речних комараца, а неиздрживо узнемиравање код човека јавља се са преко двадесет комараца", наводи др Петрић.

Додаје да су комарци променили понашање и постали агресивнији услед размножавања, те да су почели и чешће да гризу.

"У уобичајеним околностима када су мање бројни, хране се претежно пред залазак или након изласка Сунца, али с обзиром на мноштво инсеката, не бирају време, већ боду читавог дана. Такође, улазе и у наше домове што се иначе ретко дешава", објашњава.

Наводи да су поплављене зоне, пре свега на Дунаву, али и Сави, праве банке јаја комараца, јер их тамо има на милијарде.

Његов колега ентомолог из Природњачког музеја у Београду, Александар Стојановић, за РТ Балкан каже да је свака, и најмања количина воде, погодна за размножавање ових инсеката.

"Погодује им влажно време, зеленило и вода, чак и она која остане после заливања цвећа. Када је температура воде око 10 степени, јаја се испиле и у њима се формирају ларве. По опадању нивоа кисеоника из ларве настаје комарац", објашњава наш саговорник.

Према његовим речима, на нашим територијама последњих година активни су тиграсти комарци пореклом из Азије.

"Они су за петину мањи од уобичајенијих врста, брзи су и готово нечујни, па их теже и детектујемо", признаје Стојановић.

Вентилатор кожу чува

Др Петрић подвлачи да је најбоља одбрана од подмуклих крвопија јак вентилатор.

"Комарци не могу да лете када је струја ваздуха која дува према њима већа од једног метра у секунди", објашњава он за "Клима101".

Управо је глобално загревање, виша просечна температура и повећана влажност, довела и до распрострањености крпеља. Висока трава, бујно зеленило у парковима, неуређене зелене површине, шуме и ливаде су њихово природно станиште, на којој бораве и вребају новог домаћина. Том приликом могу да пренесу заразу, пре свега да буду носиоци опасне лајмске болести.

Инфектолог Дарко Ножић за РТ Балкан каже да има више случајева уједа комараца и крпеља у овом делу године.

"Ујед змије је реткост, поготово отровнице, а у случају комараца пацијенти нам долазе због вируса грознице Западног Нила, ређе због појаве маларије. На месту уједа јавља се локална непријатност, отицање и температура, која може да буде од 37,5 до 39 степени. Али ако нема кашља, кијања, течне столице, онда може да се посумња на вирус који преносе комарци. Код тежих болесника, код старијих и компромитујућих стања, долази до менингитиса и упале мозга. Са друге стране, ујед крпеља се не осети уопште, он вас анестезира. Али ако се после дан, два јави црвенило које захвата пет центиметара коже и једва да видите место уједа, потребно је урадити анализу крви на лајмску болест. Она може да буде изузетно опасна јер се тешко дијагностикује а изазива проблеме са кожом, зглобовима, срцем и нервним системом", набраја за РТ Балкан др Ножић.

Александар Симовић из Српског херпетолошког друштва "Милутин Радовановић" не крије да змија има свуда око нас, те подсећа да смо ми на њиховом, а не оне на нашем терену.

"Има их у зависности од тога колико је подручје урбанизовано, да ли је уклоњено зеленило, жбуње и трава. Највише степских смукова је у приградским местима, а код река и на Ади Циганлији, има и белоушки. У Србији имамо и три врсте отровница, шарке и поскоке и планинске шаргане. Прва врста типична је за Војводину, на пример Обедску бару, а друге две за планинске пределе 70-ак километара јужније од Саве и Дунава", каже херпетолог.

Грађане саветује да буду смирени када наиђу на змију, да реагују без панике и наглих покрета, а ако баш не може да се избегне, онда употребити неку вибрацију како би гмизавац сам отишао.

"Оне се хране глодарима, жабама и рибама. Људи је не занимају, па у том смислу само треба водити рачуна да двориште буде чисто и уредно, да се склоне све даске, лимови, црепови, цеви које су вишак, а под које змија може да се завуче.

Наш саговорник из Српског херпетолошког друштва "Милутин Радовановић" препоручује да у случају да трагови уједа отровнице крваре, када се јављају отеклине, утрнулост и црвенило, па и масовни отоци, од прве помоћи треба применити само истискивање места уједа до појаве сукрвице: рана се никако не сме исисавати!

"Могуће је спојити ранице уједа финим резом (скалпелом или ножем), чиме се повећава површина за истискивање отрова. Отров који се задржао на површини коже обрисати сувим убрусом а уједено место третирати хладним облогама. Пацијенту треба дати што више воде, док се алкохол, кафа, чај, енергетска пића и било којих лекова забрањује. Умирити уједену особу, јер паника, нагли покрети или трчање могу да убрзају циркулисање крви (и лимфе) кроз организам и допринесу ширењу токсина кроз организам. Важно је имобилисати уједени екстремитет, а у неким случајевима може се применити и подвезивање ако је особа уједена за екстремитет (руку или ногу) а лекарска амбуланта је удаљенија", посаветовао је Симовић.

Радници ЈКП "Градска чистоћа", спровели су 8, 9. и 10. јула 2023. мере контроле и смањења популације комараца на јавним површинама града Београда, а  20. јуна спроведена је акција сузбијања крпеља на јавним површинама.