Страшне последице употребе касетне муниције у Србији током НАТО агресије 1999. обесмишљавају тврдње Кијева да је неће користити на цивилним подручјима – касетне бомбе усмерене на нишки аеродром завршиле су у центру града, па пијаци и у баштама, убивши 16 цивила, међу којима и жену у поодмаклој трудноћи, и ранивши још 18 људи.
"Иако се у војним школама учи да осам до 14 одсто остане неексплодирано, проценат може да буде много већи и то представља највећу опасност за цивиле. Ако су касетне бомбе бачене на каменити терен, експлодираће их више, а уколико су бачене на земљу, проценат експлозије је мањи. У Вијетнаму је недавно убила човека пола века пошто је бачена", изјавио је за "Новости" пензионисани подофицир и носилац ордена за храброст Слађан Вучковић, који је у априлу 1999, на Копаонику, остао без обе руке, када је експлодирала касетна бомба.
Додао је да се ради о непрецизном и неселективном оружју које убија све, те да није реч о одбрамбеном средству јер их ниједна земља не користи на својој територији.
Директор Центра за разминирање Србије Бојан Гламочлија каже да је у нашој земљи од НАТО агресије очишћено 14.028.603 квадратна метра територије од неексплодираних касетних бомби, од цивилних површина очишћена су подручја Копаоника, Сјенице, Тутина и Ниша, а остали су Поникве и Бујановац, односно још 610.137 квадратна метра за чишћење.
"Прошле године смо први пут успели да преко Центра обезбедимо међународне донације за помоћ жртвама мина. Ишли су на рехабилитацију, заменили су протезе", рекао је Гламочлија.
Програм за разминирање покренут је 2008. пошто су руско Министарство за ванредне ситуације и МУП Србије потписали споразум. Од тада је најпре руски, а потом и руско-српски тим очистио од експлозивних направа око 6,1 милион квадратних метара терена. Како је објављено 2018, откривено је и уништено 13.160 неексплодираних мина.
Србија осетила касетне бомбе на својој кожи
Према подацима Норвешке народне помоћи, у несрећама од касетних бомби у Србији евидентирана је 191 жртва. Погинула је 31 особа, а рањено 160. Највише људи је страдало за време НАТО агресије.
"Током ових деловања смртно је страдало 26 људи, а теже или лакше рањено – 151. Од завршетка НАТО агресије до новембра 2008. страдало је још 14 људи, од чега пет смртно, док је рањено девет, међу којима су пиротехничари, пољопривредници, деца, случајни пролазници", истакли су из Центра и додали да је до данас било и четири несреће током чишћења када је страдала једна особа, а троје их је повређено.
Према речима војног аналитичара Александра Радића, највећи проблем је то што су бомбе врло мале, тешко их је пронаћи, а не смеју ни да се померају, већ морају да се униште на лицу места.
"Оне се неће активирати док на њих не наиђу кола, пољопривредник с машином, или док их деца не узму у руке. Никада не можете бити сасвим сигурни где су бачене, као што никад не знате поуздано да ли сте неки терен сасвим рашчистили", закључио је Радић за "Новости".