Србија и Балкан
Београд богатији за 15.104 становника
Упркос чињеници што у Београду живи скоро четвртина становника Србије, ниједна престоничка општина није имала позитиван природни прираштај током 2022, подаци су Републичког завода за статистику
Током протекле године највише људи доселило се у Београд, па је српска престоница постала богатија за 15.104 становника. Највише нових Београђана доселило се у Земун, на Звездару, Вождовац и Палилулу, показују најновији подаци Републичког завода за статистику о интерним миграцијама у 2022. години.
Такође, прошле године 149.511 особа променило је пребивалиште у Србији, односно трајно се преселило из једног у друго место. Највише људи се иселило из Шумадије и Западне Србије, а од четири региона само су Београд и Војводина имали позитивни миграциони салдо, тј. већи број досељених у односу на одсељене, преноси "Политика".
Међутим, упркос чињеници што у Београду живи скоро четвртина становника Србије и што се сваке године досели још око 15.000 особа, ниједна престоничка општина није имала позитиван природни прираштај током 2022.
Просечна старост особа које су се преселиле из једног места у друго и ту промену пријавиле МУП-у износи 35 година. Жене су чешће мењале место становања у односу на мушкарце, што је повезано са склапањем брака.
Подацима нису обухваћени студенти који углавном не мењају пребивалиште док су на студијама у другом граду.
Подаци Завода показују и да Београђани често мењају своје пребивалиште – чак 35.502 особе су се преселиле из једне у другу престоничку општину у 2022. години.
У Војводини Нови Сад је постао богатији за 2.468 становника, Стара Пазова добила је 509 нових житеља, Суботица 231 док су Панчевци добили 217 нових суграђана.
Начелница одељења за демографију у Републичком заводу за статистику Гордана Бјелобрк истакла је да се све више Београђана сели у Војводину, у градове који су близу главног града Србије.
"Цене станова су у Новом Саду ниже, док тај град у много чему подсећа на Београд, што га чини привлачним за младе из целе Србије. Градови као што су Панчево, Стара Пазова и Инђија постали су индустријске зоне и запошљавају велики број особа, па не чуди што се све више људи досељава у њих. Међутим, остатак Србије се незаустављиво празни – свега 46 општина, односно градова у нашој земљи има позитиван миграциони салдо", истакла је Бјелобркова за "Политику".
Депопулација је уз Западну Србију и Шумадију – највише становника се исељавало из Ужица, Севојна, Рашке, Тутина, Малог Зворника, Шапца и Лознице – захватила и Источну и Јужну Србију. Из тог региона највише житеља се иселило из Бора, Лесковца, Врања, Владичиног Хана, Смедерева и Прокупља.
