На Самиту НАТО-а у Вилњусу су, очекивано, питања (потенцијалног) чланства Украјине и (извесног) чланства Шведске у том савезу привукла највећу пажњу светске јавности. Иако Украјина није направила значајнији корак у приступању Северноатлантској алијанси, што је изазвало бес њеног председника Владимира Зеленског, западне земље су поручиле да ће наставити са наоружавањем Кијева у сукобу са Русијом.
Ипак, лидери земаља чланица НАТО-а бавили су се и другим темама, између осталог и односом тог савеза са Србијом и "Косовом". У заједничкој декларацији простору Западног Балкана је посвећено неколико тачака, док се Србија и "Косово" помињу у тачкама 77. и 78.
"Очекујемо од Србије да се на конструктиван начин ангажује са НАТО-ом и својим суседима. Подржавамо дијалог уз подршку ЕУ и друге напоре усмерене на нормализацију односа Београда и Приштине и позивамо стране да искористе тренутак и у доброј вери се ангажују зарад постизања трајног политичког решења. Позивамо обе стране да одмах деескалирају ситуацију, врате се дијалогу и конструктивно се ангажују у примени споразума о путу нормализације између Београда и Приштине који је недавно постигнут у Бриселу и Охриду", наводи се у декларацији.
Како се истиче, НАТО остаје посвећен континуираном ангажовању на Косову, а како се наводи, осуђују се "напади на снаге Кфора".
"Кфор ће наставити да осигурава безбедно окружење и слободу кретања на Косову у складу са Резолуцијом СБ УН 1244. Недавни ескалациони поступци су неприхватљиви и осуђујемо насиље на северу Косова, као и ничим изазване нападе који су нанели озбиљне повреде војницима НАТО-а", поручила је Алијанса.
Поруке НАТО-а су – мафијашке претње
Поруке које је НАТО послао Србији нису ништа до најобичнијих мафијашких претњи, рекао је за РТ Балкан Стеван Гајић из Института за европске студије.
"Ради се о једној не толико увијеној мафијашкој претњи. Као кад вам рекеташи кажу да би било добро кад бисте могли да платите заштиту и да би читав крај од тога имао предности. То је слабо увијена и отворена форма притиска. Позивање на смирење обе стране је увредљиво за Србију, јер се зна ко је крив. Суштински се ради о не толико тихом настојању НАТО-а да асистира Приштини у протеривању Срба. Нама се нуди да више будемо кооперативни са империјом која нас третира као најобичнију колонију", наглашава он.
Притисци на Србију који долазе из НАТО-у нису ништа ново, а у односима Алијансе према Београду не види се ни трунка поштовања, наводи наш саговорник.
"Очекује се да Србија уведе санкције Русији и тако преда остатке свог суверенитета. Тиме би се Србија апсолутно самопоништила и довела себе у још већи степен колонијалног односа према страни која је нас убијала. Врло је неозбиљно да НАТО нас уопште узима у уста без извињења, плаћања ратних репарација и напуштања наше територије на којој се налазе њихове трупе", сматра Гајић.
Србија односе са НАТО-ом развија од промене власти 5. октобра 2000. године, а они су до сада формализовани са два споразума која је Београд потписао са Алијансом: Партнерством за мир из 2006. и Индивидуалним акционим планом партнерства из 2015. године. Србија не тежи чланству у том савезу, а резолуцијом Народне скупштине из 2007. године она себе дефинише као неутралну државу. Такав статус ојачан је доношењем Стратегије националне безбедности 2019. године.
Србија, ипак, одржава активну сарадњу са НАТО-ом, која је највидљивија у повременом одржавању заједничких војних вежби Војске Србије и оружаних снага земаља чланица тог савета. Последња таква вежба под називом "Платинасти вук" одржана је на југу Србије средином јуна 2023. године, а она су пажњу јавности изазвала и због чињенице да је изузета из мораторијума на све војне вежбе са страним партнерима који је Србија увела непосредно након почетка руске Специјалне војне операције.
Поруке Србији са самита НАТО-а су директна последица тих вежби, сматра Стеван Гајић. Он је критиковао и одлуку српских власти да пусте на слободу три косовска полицајца који су ухапшени на територији Централне Србије, недалеко од административне линије са Косовом и Метохијом.
"Сваки потез такве врсте је позив на даље понижење. Ту уступцима нема краја, тој звери се не може задовољити. Видимо да НАТО иде у даљу ескалацију, да ће Пољска и Румунија спремне да буду једни од гаранта безбедности Украјине, чиме се Централна Европа уводи у рат", додаје он.
Саговорник РТ Балкан сматра да ће НАТО Србију увек гледати као "страно и некооперативно тело", као и да ће се притисци на Београд наставити, пре свега када је реч о кризи на Косову и Метохији.
"Србија се и поред свог и више него кооперативног односа према НАТО-у види као страно ти некооперативно тело иза линија фронта у сукобу са Русијом. Јасно је да за нестабилности на Косову и Метохији постоји само један извор – паралелне институције сепаратиста у Приштини", каже Гајић.
"Ова врста мафијашког разговора је очекивана и не изненађује, па би требало очекивати искључиво ескалацију притисака и дрскости од стране НАТО-а према Србији", закључује он.