Србија и Балкан
Бруцоши неће на њиве ни у руднике
На факултетима за агрономе, инжењере шумарства и рударства остало доста слободних индекса иако наша земља има значајан пољопривредни, шумски и рудни потенцијал и добру перспективу ових привредних грана, пишу "Вечерње новости"
Након првог уписног рока на многим студијским програмима на факултетима Универзитета у Београду, остало је празних места, а тачан број факултети треба да доставе 15. јула.
И док се стално указује на проблем наставничких смерова који "зврје" празни, у сенци остају факултети који школују агрономе, инжењере шумарства, стручњаке за рударство и хидрологији који, такође, муку муче да испуне уписне квоте које су предвидели у конкурсу, пишу "Вечерње новости".
Годинама на овим високошколским установама остају на стотине празних места. Тако је ове године након првог уписног рока, на Пољопривредном факултету који уписује 650 студената, остало више од 100 индекса. На Шумарском је попуњен само смер пејзажна архитектура, док је на остала три студијска програма остало око 130 празних места. На Рударско-геолошком факултету слободних индекса на буџету је 120.
Ови подаци показују да, иако је Србија земља са значајним пољопривредним, шумским и рудним потенцијалима који нуде добру перспективу, млади беже од студијских програма на којима се ове делатности изучавају.
На питање зашто је то тако, можда је најбоље објашњење дао декан Пољопривредног факултета проф. др Душан Живковић.
"Наша струка подразумева терен, њиву, чизме, трактор, комбајн, а наша деца хоће оно што виде на телевизији, а што није права стварност. Када се освесте обично буде касно", каже декан.
Он сматра да ће мањак интересовања за студије пољопривреде створити велики проблем држави и наводи пример Румуније која не може да нађе агрономе иако нуди велике плате, пошто су њихови стручњаци отишли у Француску и друге европске земље.
"Пољопривреда је у Србији веома значајна привредна грана, чини 17 одсто БДП-а и држава би требало да нам пружи подршку и логистику како бисмо у будућности привукли студенте и задржали их", каже овај професор.
На универзитету истичу и да је проблем што се у јавности не говори довољно који су то профили који ће Србији бити потребни. Зато, на пример, нема довољно кандидата за Рударско-геолошки факултет, а рударски инжењери су и те како тражени.
Ови факултети организовали су накнади јулски уписни рок на коме су примани кандидати који су на сродним факултетима положили пријемни испит, али су остали испод црте.
