"Новости": Сви би да решавају кризу на "Косову", али пита се само Америка

Као на покретној траци се, у Палати Србија и на Андрићевом венцу, недељама уназад смењују највише делегације земаља и различити изасланици који би решавали кризу на Косову и Метохији, али ће на крају "пресећи" Америка - једина која може да реши тензије, ако то жели, тврде "Вечерње новости".

Лист подсећа да се овим питањем се бави приличан број специјалних изасланика, Мирослав Лајчак (ЕУ), европски шеф дипломатије Жозеп Борељ, "продужена рука" САД за дијалог Габријел Ескобар и Дерек Шоле - САД, док су у преговорима посредовали и Стјуарт Пич (Велика Британија), Мануел Сарцин и Јенс Плетнер - (Немачка), Емануел Бон - (Француска), Франческо Тало (Италија), а као најновији "потенцијални посредник" појавио се и албански премијер Еди Рама.

Осим тога и црногорски премијер у техничком мандату Дритан Абазовић након састанка са премијером привремених приштинских институција Аљбином Куртијем поручио је да је Црна Гора "као пријатељска земља Србије и Косова" спремна да, уз укључивање европских и америчких званичника, буде домаћин следеће рунде дијалога.

Недавно је и амбасадор Турске у Приштини Тунц Ангили поновио спремност турског председника Реџепа Тајипа Ердогана да преузме улогу посредника, ако стране то буду желеле. 

Посету Београду и Приштини и премијери Холандије и Луксембурга Марк Руте и Гзавије Бетел, искористили су да такође пошаљу поруку да "су ту да помогну уколико могу" да би дошло до деескалације и како би се ситуација нормализовала у правцу дијалога.

Политички аналитичар Срђан Граовац каже за "Новости" да свака земља има своје разлоге због којих се укључује у дијалог, док нема сумње да је за Европу питање "Косова" главно, те да због тога није изненађујуће што постоји толико интересовање.

"Рама свакако има у овом тренутку другачији став од Куртија и сматра да је он довео у проблем пројекат независног Косова. Он је ту да би иступио оштрицу Куртијеве политике. Турска, пак, жели да се наметне као регионална сила и то манифестује преко питања Косова. Укључивање толиког броја изасланика није контрапродуктивно, не мора да буде нужно лоше, али се није показало ни као много продуктивно. Све ће зависити од САД, тако да ниједан изасланик не може да реши тензије уколико Америка то не буде желела. Од ње све зависи", објашњава Граовац за "Новости".

Некадашњи дипломата Србије при УН Бранко Бранковић наводи да све ове посете показују да су сви ти посредници имали одређене задатке, који су им постављени, од којих су неки испуњени, а неки не. Када је реч о Рами и Абазовићу, Бранковић поручује да би они, како би имали било каквог основа да учествују у дијалогу, прво требало да повуку признавање "Косова".

"Са оваквим ставом о признавању тешко да могу да буду максимално објективни. Докле год буду имали исти став, немају одговарајући легитимитет да се петљају у наше питање", подвлачи Бранковић.

Слободан Зечевић из Института за европске студије сматра да, с обзиром на то да ЕУ гарант потписаних споразума, остали који се мимо ње интересују за посредовање, нису довољно укључени да би у дијалогу учествовали.

"Не мора ту неминовно да постоји лоша намера, али је проблематично да људи који су ван процеса утичу на постизање одређених договора. И сви ови који имају легитимитет да посредују показали су се неефикасним у притисцима на Приштину, већ су дали зелено светло Куртију да прави ескалацију", јасан је Зечевић.