Председник Црне Горе Јаков Милатовић изјавио је данас на седници Одбора за спољне послове Европског парламента да је Србија битан економски партнер, и да је, како је навео, разумно са таквим партнером остварити добре односе.
Посланик Европског парламента Владимир Билчик је питао Милатовића како мисли да настави да развија односе са Србијом, а хрватски европарламентарац Тонино Пицула како гледа на односе са Србијом, те на процес формирања нове владе у Црној Гори.
Пицула је навео и да је важно рећи и шта се дешава са иницијативом Отворени Балкан.
"Ако су медијски наводи тачни, предложићете одлагање извештаја Европске комисије. То би био преседан, посебно ако се зна да нам редовне оцене и служе да анализирамо ситуацију", казао је Пицула.
Посланик Клемен Грошељ питао је шта се дешава са применом закона, како би сви били једнаки пред институцијама.
Виола фон Крамон питала је Милатовића шта се дешава са правосуђем и борбом против криминала.
"Ваш претходник није ту имао пуно успеха. Питање је хоће ли и сам Ђукановић и особе из његовог окружења бити предмет кривичног поступка", навела је она, уз напомену да је важно чути став о Берлинском процесу.
Посланик Жан-Лик Лакапел питао је о статусу Срба у Црној Гори, односима са Србијом, те о статусу Српске православне цркве, коју је, како је рекао, угрозио бивши председник Црне Горе.
"Питам се какве односе намеравате да градите са митрополитом Јоаникијем", навео је Лакапел.
Посланик Кристијан Сагарт навео је да осећа европски ентузијазам у Црној Гори и пита се шта ће бити са старим политичарима који су раније били на власти.
Хрватска европосланица Жељана Зовко питала је о статусу хрватске мањине у Црној Гори.
Милатовић је у уводним напоменама казао да је након руске агресије на Украјину у Бриселу створен амбијент да се политика проширења покрене и да се дају резултати.
Образлажући зашто мисли да је Црна Гора на изборима 2020. године постала демократија, он је рекао како је од Берлинског конгреса Црном Гором владало четири режима, те да је тек на изборима пре три године дошло до стварања компетитивне демократије.
Милатовић сматра и да је његова победа над Милом Ђукановићем на изборима ове године показала да већина грађана Црне Горе жели да држава буде део ЕУ.
"Црна Гора је величине Штутгарта. Она као мала држава то може да искористи, и њен процес преговора траје већ 11 година. То показује да није било политичке воље да се држава приближи ЕУ", навео је Милатовић.
Шеф црногорске државе указује да у Црној Гори стасава млада генерација политичара, која није корумпирана и која је спремна на реформе.
"Можда је пре десет, 12 година или пет година било стабилности, политичке стабилности, па и институција, али то је било нешто као Потемкинова села. Тих институција је било само на папиру. Праве промене дешавају се сада", тврди Милатовић.
Он је нагласио да су покренути неки кривични поступци, против бивше председнице Врховног суда, па и бившег председника Привредног суда, те неких бивших челника полиције.
Милатовић каже да су докази послати из Еуропола показали да је део институција био директно на вези са мафијом.
Милатовић тврди да ће нови сазив парламента вероватно бити формиран идуће седмице, а нова влада у наредних неколико седмица.
"Верујем да ће проевропске снаге доминирати на политичкој сцени", навео је Милатовић, чије учешће на Одбору за спољну политику Европског парламента РТЦГ преноси уживо.