Тренд да се споменици културе жврљају, служе за исписивање имена и различитих симбола, нажалост је присутан и код нас у Србији.
На мети изгредника и незналица нашла се Трајанова табла стара два миленијума, али и манастир Жича на чијим фрескама је урезано на стотине имена и година.
Како бисмо сазнали какав је статус ових културних добра, као и да ли је вандалско понашање овакве врсте кажњиво законом, РТ Балкан контактирао је Републички завод за заштиту споменика културе - Београд, у чијој се надлежности културна добра налазе. Међутим, до објаве чланка нисмо добили одговоре на наша питања.
Адам Црнобрња, председник Српског археолошког друштва за наш портал каже да прво треба утврдити да ли су оштећења новија или датирају од раније.
"Према Кривичном закону и члану 212, прописује се да се за уништење и оштећење туђе ствари, према ставу један особа казни новчаном казном или до шест месеци затвора. А по трећем ставу, ако је дошло до штете која прелази 1,5 милиона динара или је дело учињено према културном добру, заштићеној околини непокретног културног добра или добру које ужива претходну заштиту, следи казна од шест месеци до пет година затвора", каже Црнобрња.
Наш саговорник скреће пажњу да закон постоји, али да је питање у којој га држава примењује.
Црнобрња каже да је у Србији најугроженије археолошко наслеђе, те да иако имамо више од 20.000 археолошких локалитета, велики број је угрожен јер се не налазе у центру града, односно пред очима јавности.
"Налазе се на неприступачном терену, и када одете тамо имате шта да видите, језиво је. Само 192 локалитета је проглашено културним добром, сви остали уживају трајну претходну заштиту. Тако да је главно питање да ли ће скрнављење бити санкционисано, како ником не би пало на памет да то понови", наводи саговорник РТ Балкан.
Црнобрња подвлачи да многи нису ни свесни значаја културног добра.
"Ова врста вандализна треба да се посматра као свако кривично дело, исто као и обијање туђег стана или уништење нечије имовине. Само што овде није оштећена једна породица, већ сваки појединац и наши потомци. Зато се и зове наслеђе", подвукао је археолог.
"Tabula Traiana", како гласи латински назив за ову таблу на некадашњем римском путу, посвећен је римском цару Трајану. Заједно са мостом, изградио их је на Дунаву током похода на Дачане северно од овог дела реке, између 100—103 године нове ере.
На табли се налази и латински натпис. Уклесана је у стену у ђердапској Доњој клисури, 2,5 км узводно од Текије.
Место на коме се данас налази ипак није оригинално, јер је Трајанова табла после пуштања у рад хидроелектране Ђердап исечена из првобитне стене и постављена у стену 21,5 м изнад првобитног места, тако да може да се види са реке.
У питању је споменик културе од изузетног значаја.
Жича - симбол српства и уништења
Манастир Жича је симбол оснивања српске државе, аутономије српске цркве и националног идентитета. Споменик културе сазидао је Стефан Првовенчани Немањић, а верује се да је подигнут у раздобљу од 1206. до 1217. године.
Идејни аутор неких архитектонских, као и програмских решења зидног сликарства био је Сава Немањић, Свети Сава, први српски архиепископ.
Манастир је страдао крајем 13. века, а обновио га је почетком наредног столећа краљ Стефан Урош II Милутин Немањић.
Део је рашке градитељске школе. Фасаде су црвене бојене, по угледу на светогорску архитектуру, а богата је и изузетним примерцима зидног сликарства.
Оштећена је током Првог и Другог светског рата.
Колосеум на мети вандала
Да подсетимо, римски Колосеум, амфитеатар из 80. г. нове ере, после 2.000 година богате историје, захваљујући непромишљеним туристима постао је подлога за исписивање њихових имена.
Прво је почетком јула Иван Димитров, 27-годишњи фитнес инструктор који живи у Бристолу, написао своје и име своје девојке у унутрашњости зидина, да би јуче тинејџерка из Швајцерске урезала своје име.
Иако је Димитров изјавио да није био свестан старости грађевине, њему и Швајцаркињи прети новчана казна од 2.000 до 15.000 евра или чак и казна затвора до пет година.