Обука полицијских паса: Учимо их да се ничега не плаше

Азијски овчар Бела и њени другари, штенци немачких овчара, стари два месеца, тренутно су на преобуци за службене полицијске псе. Груја, белгијски овчар, има две године и већ је обучен за истражног пса, а пред новинаром "Вечерњих новости" за неколико минута је пронашао експлозивну направу сакривену испод каросерије црног џипа.

О Бели, Груји и осталим службеним псима бригу води чета водича службених паса при Специјалистичком батаљону у оквиру полицијске бригаде. 

Већина паса које тренутно имају, по речима командира одељења Саше Пејчиновића, из њиховог је одгоја и на то су изузетно поносни. 

На основу афинитета које покажу током предобуке, штенци ће постати истражни пси за откривање експлозивних или опојних материја, пси трагачи или ће постати пси за одбрану и напад, тзв. нападачи. 

Нападачи се користе за обезбеђење догађаја у којима учествује велики број људи, као што су утакмице или други облици јавног окупљања, делују превентивно на евентуалне извршиоце кривичних дела и прекршаја, док код других грађана стварају осећај сигурности. 

Генерално, да би пас постао службени, мора да покаже вољу за сарадњом и да је психофизички здрав.

"Током обуке их учимо да се ничега не плаше, посебно не звукова. Пси не смеју да се уплаше, па зато тренинзи подразумевају и одвођење нпр. у тржни центар, да се навикну на буку, на покретне степенице и различите подлоге. Нарочито је важно обезбедити псу позитивно окружење између трећег и четвртог месеца, јер ако тада стекне неку трауму, рецимо, уплаши се вожње колима или снажног звука, то се касније неће исправити", каже Пејчиновић.

У јединици се налазе немачки и белгијски овчари, птичари, попут мађарске вижле или епањел бретона, ротвајлера. Основна обука траје шест месеци, свакодневно, а тренинзи се настављају током целог радног века пса, који обично траје осам до десет година. 

Кад комисија процени да је пас зрео за пензију, он некад остане у јединици до краја живота и његов дугогодишњи водич о њему брине, а некада га и усвоји. 

Разлика некадашњих и данашњих обука је у приступу.

"Сада већу улогу има мотивациони фактор (играчке и храна), док се раније са псима чвршће и строже радило. Сада је емотивна везаност пса и водича далеко већа", констатује Пејчић.