Мали: 10.000 динара за децу старију од 16 која нису добила помоћ подршке младима

Министар финансија Синиша Мали рекао је да ће једнократну финансијску помоћ од 10.000 динара добити сва деца рођена после 21. новембра 2006. године и да је на тај начин решен проблем деце која су имала мање од 16 година када су исплаћиване мере подршке младима, а сада имају више од 16 година.

Мали је за РТС изјавио да ће пријављивање, уколико Скупштина Србије данас усвоји закон који регулише помоћ, почети 20. августа и да ће трајати до 20. септембра.

"Након тога, до краја септембра исплатићемо 10.000 динара свим мајкама за децу до 16 година. Ово је наставак озбиљне политике коју водимо још од када је корона кренула. Да помажемо нашим грађанима, онима за које сматрамо да им је та брига најпотребнија", поручио је Мали.

Нагласио је да је Закон о једнократној помоћи мајкама за сву децу до 16 година осмишљен на иницијативу председника Србије Александра Вучића и да ће то обећање дато родитељима све деце бити испуњено до краја септембра.

"Свакој мајци или хранитељу, старатељу, оцу исплатићемо 10.000 динара једнократне помоћи. За то је неопходно да се пријаве, преко веома једноставног процеса на који су грађани већ навикли. Преко Управе за трезор", појаснио је Мали.

Истакао је да Влада очекује да ће се пријавити више од милион деце и да ће за ту помоћ бити издвојено око 12 милијарди динара, а како је истакао, том исплатом ни на један начин неће бити угрожене јавне финансије.

Казао је да поштује мишљење Фискалног савета, али да се не слаже с њиховом оценом да те мере немају капацитет да подстакну привредни раст.

"Ако имате већи доходак, већа је могућност да купујете више роба и услуга и тиме обезбеђујете компанијама у Србији које запошљавају милионе грађана, да раде и производе. То је економија један на један. Само што људи то или не разумеју или имају неке друге намере", објаснио је Мали.

Повећање плата и пензија

Додао је да ће поред закона о једнократној помоћи мајкама за сву децу до 16 година Скупштина Србије данас заседати и поводом још 25 закона који би требало да допринесу даљем развоју земље и подизању животног стандарда.

"Рецимо Закон о планирању изградње. Потпуно нови системски закон који треба да допринесе већем развоју наше грађевинске индустрије и улагању у инфраструктурне пројекте", нагласио је Мали.

Он је рекао и да ће поред закона на дневном реду бити и ратификација "веома важних финансијских споразума".

"Чак 12 споразума, којим обезбеђујемо финансирање за наставак улагања у моравски коридор, у Рума-Шабац-Лозница ауто-пут, брзу саобраћајницу Дунавска магистрала, од Пожаревца до Голупца. Такође, обезбеђујемо 200 милиона евра додатних средстава за улагање у здравство, набавку опреме и реконструкцију општих болница по целој Србији. Закон који нам обезбеђује додатна средства за изградњу три нова технолошка парка. И у Нишу и у Крушевцу, и у Чачку. То је веома важно за наше младе и подршку ИТ индустрији", навео је Мали.

Додао је да се на тај начин наставља развојна политика Владе Србије.

"Оно што је за нас важно је то да од првог септембра идемо са повећањем плата 5,5 одсто за просветаре, за медицинске сестре, за неговатељице у установама социјалне заштите. Од првог јануара иде повећање плата још 10 одсто свима њима и осталима у јавној управи. Затим, 5,5 одсто ванредна индексација пензија од 1. октобра, као и повећање пензија најмање 14,5 одсто од 1. јануара. Тако да ћемо ми од јануара имати просечну пензију 390 евра", навео је Мали.

Министар финансија се није сложио с оценом да је инфлација велика у односу на раст плата и пензија.

"Имали смо за две године повећање просечних пензија у Србији за 55,8 одсто. Инфлација није порасла толико. Ако је просечна инфлација ове године била око 12 одсто, већ полако видите смањивање инфлације у целом свету, дакле и код нас, негде до краја године да буде осам одсто. Али оно што ми је веома важно, инфлација ће падати и пада, али плате и пензије које повећавамо, оне ће остати континуирано високе и даље ћемо их повећавати", рекао је Мали.

Оценио је да Србија није одговорна за инфлацију, већ да је она увезена, првенствено због рата у Украјини.

"Није Србија крива ни за конфликт у Украјини ни за енергетску кризу, али се на прави начин изборила са тим", нагласио је Мали.