Пошто је на Твитеру објавио да је смањено присуство тзв. косовске полиције за 25 одсто у три зграде на северу Косова и Метохије, премијер привремених приштинских институција Аљбин Курти најавио је следећи корак: крчење пута за ванредне изборе на северу. И објаснио да је то део план деескалације ситуације у складу са договором са специјалним представником Европске уније за дијалог Београда и Приштине Мирославом Лајчаком.
Расписивање избора на северу раније је најављено и у саопштењу владе привремених приштинских институција, након састанка главног преговарача Бесника Бисљимија са Лајчаком. Како су навели, посвећени су "обезбеђивању неопходне правне основе за организовање избора".
Обе изјаве и Куртијева и она ранија приштинских институција, остављају једну кључну нејасноћу, а то је како би до тих избора требало да дође, указује за РТ Балкан политички аналитичар Ђорђе Вукадиновић, главни уредник "Нове српске политичке мисли".
"Према неким ранијим најавама помињала се нека петиција коју би грађани Србије, односно гласачи, требало да покрену којом траже те изборе. Срби са севера КиМ су унапред рекли да то не долази у обзир. Осим овог техничког питања, како би се до тих избора дошло, постоји једно кључно, суштинско питање које је чак и председник Вучић споменуо а то је да се сада Србима као 'спектакуларно', 'спасоносно' и 'компромисно' решење нуди заправо нешто што су они већ одбили и што нису прихватили својим неизласком на изборе", каже Вукадиновић.
Евентуални излазак на изборе још један шамар у лице
Одједном се елиминишу узроци тог неизласка, сви разлози који се тичу Куртијеве самовоље и једностраних потеза на разним пољима последњих месеци стављају се у страну и нуди се тобожњи компромис, појашњава наш саговорник.
"Као компромисно и спасоносно решење се нуди или предлаже нешто што би представљало, ако не би било неких други промена и претпоставки, да се Срби ставе пред свршен чин и буду натерани да прихвате нешто што јесенас и зимус нису хтели да прихвате и због чега су бојкотовали изборе", напомиње Вукадиновић.
Он додаје да се, на пример, говори о томе да је повучено 25 одсто полицајаца, а потпуно је јасно да ни један одсто не би требало да буде на северу.
"А да не говоримо да је међу кључним разлозима за бојкот било формирање Заједнице српских општина, о чему се у овим последњим изјавама Куртија и Бисљимија ништа не говори. Без политичких и безбедносних гаранција за Србе на КиМ, излазак Срба на те изборе био би још један шамар у лице, али с друге стране, чињеница је и да је постојеће стање неодрживо", истиче наш саговорник.
Вукадиновић, међутим, напомиње да му се чини да има сигнала да је Београд спреман на неки вид компромиса.
"Београд је одложио или је без образложења одложено унилатерално формирање ЗСО које је најављивано за Видовдан. Мање од 24 сата пре тог догађаја, читава ствар је стопирана, одложена, а можда и стављена ад акта. То је неки компромис, или на граници између компромиса и капитулације, да постоји спремност са српске стране да расписивање избора буде прихваћено", каже Вукадиновић.
Он, међутим, истиче да би чак и у том случају било неопходно да Приштина направи неке конкретне потезе или макар формално да уђе у процес формирања ЗСО или би то деловало као, како каже, још један у низу пораза српске стране.
О потреби расписивања нових избора на северу КиМ, као кораку који мора да учини Приштина како би дошло до смиривања ситуације, говорили су и представници ЕУ и Запада који учествују, као посредници, у дијалогу Београда и Приштине.
Поменуо је тај корак високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност Жозеп Борељ који је позвао "обе стране" да се посвете одржавању избора и додао да је то срж проблема, али и срж решења. Недавно је о овоме говорио и специјални изасланик САД за Западни Балкан Габријел Ескобар који је изјавио да су потребни нови избори, уз безусловно учешће Срба, како је додао.
"Они подразумевају да на тим изборима треба да изађу Срби и тражиће овог пута од Београда гаранције да ће изаћи Срби. Али мораће да понуде макар нешто, ако не шаргарепу, онда макар неки смоквин лист у замену за излазак на изборе, по мени у виду начелног процеса почетка формирања ЗСО", каже Вукадиновић.
И подсећа да се ту не ради само о изборима, већ и о полицији, статусу возила са српским регистарским таблицама, Србима у институцијама, од полиције па надаље.
"Јер нису они изашли из тих институција без разлога, а сада би требало да се у њих врате јер бесмислено је учествовати на изборима, а не вратити се у институције. А тај повратак треба да буде праћен неким конкретнијим уступцима Приштине. Овако како то најављују и Курти и Брисел то делује као чиста капитулација, прихватање после шест месеци нечега што пре шест месеци нисмо хтели. Зато ми се чини да ће морати нешто да буде понуђено", напомиње наш саговорник.
Ту и тамо ЗСО се појављује у изјавама западних званичника, додуше факултативно, али у изјавама из Приштине нема ни тога, додаје Вукадиновић.
Представници Приштине, с друге стране, говоре већ и о временским роковима када би избори требало да буду одржани: после лета.
"То би подразумевало да током лета морају да се повуку неки потези за које нисам сигуран да ли ће их повући, али можда је лето згодно за те ствари. Јесен јесте време када би се та ствар морала реализовати, да се не улази у још једну зиму неизвесности, а сећамо се како је изгледала она прошла, на граници озбиљног и опасног сукоба. Технички се то може извести релативно брзо и јесен може бити неко време за реализацију. Ако уопште буде шта да се реализује и ако буде неких конкретнијих уступака Приштине", закључује Вукадиновић.