Има ли суда за "команданта": Без реакције из Сарајева на Орићево "да ће се на Дрини све и завршити"
Ни четврти дан како је Насер Орић, "легендарни командант одбране Сребренице", како му и данас тепају у босанским медијима, изјавио "да је све почело на Дрини, да ће се све на Дрини и завршити", нема реакције правосудних органа Републике Босне и Херцеговине.
"Ми Подрињци смо рођени или да умремо или да победимо, ако алах да, победићемо", рекао је Орић пре четири дана у Незуку код Калесије, на прослави 28 година од пробоја 28. дивизије тзв. Армије БиХ, али ни та најава "команданта", барем до јутрос, није изазвала пажњу сарајевских судова, тужилаштва нити полиције.
Орићево "предсказање" да ће се "на Дрини све и завршти" у БиХ медијима прошло је назапажено, нешто већу пажњу изазвало је једино у Републици Српској, посебно око Дрине, где се потомци Нареових жртава још добро сећају. Мада, у РС појавиле су се и неке изјаве заједљивих "злих језика" који су се упитали – "шта ће Насер на прослави пробоја 28. дивизије из Сребренице, кад он у том пробоју није учествовао, него је Сребреницу, благо речено, 'напустио', неколико дана пред 11. јул и улазак снага Војске РС" у ову енклаву заштићену међународним снагама.
Насер, међутим, не да је на прослави учествовао, него на овој манифестацији учествује годинама уназад, а овогодишње учешће искористио је да одржи један од важнијих "програмских говора". Све ово док су његов наступ, којим је запретио новим сукобом на Дрини, из првог реда пратили и аплаузом пропратили високе личности политике БиХ, попут потпредседника РС Ћамила Дураковића и заменика начелника Општине Сребреница Хамдије Фејзића, који примају плату из буџета РС и који би се, ако би неко тужилаштво БиХ којим случајем покренуло какву истрагу, могли да се појаве и као сведоци.
Очекивано одсуство реакција
Председник Скупштине Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила РС Бранимир Kојић каже за РТ Балкан да ни у ком случају није изненађен одсуством било какве реакције правосуђа БиХ на изјаву Орића.
"Наравно да нема реакције суда и тужилаштва јер су тај суд и то тужилаштво у раљама СДА. Знамо да је Насер Орић једна од главних, ударних песница СДА поготову кад је у питању Подриње. Знамо да су га ослободили и кад је Орићу суђено за брутална убиства Срба у овом крају, тако да не верујемо да ће и у овом случају бити подигнута било каква оптужница. Они то и не смеју урадити, јер Насер Орић је сарајевски херој, херој међународне заједнице, и као такав мора бити амнестиран од било каквих оптужница, мора бити сачуван, мора бити негован, јер ако њега ухапсе, ако га осуде за било шта, отупиће њихова ударна игла", каже Којић.
Наш саговорник уверен је да Орић "и да то што је рекао спроведе у дело", опет неће бити оптужен, нити позван на одговорност, јер је једноставно "њихова ударна игла".
"Ако отупе ту своју иглу, отупиће и нападе на Републике Српску. Он је за њих легендарни херој одбране Сребренице, а не знам како би га звали да је тада остао са својим народом него је као кукавица побегао. Он није никакав херој, ми Срби смо од њега направили хероја, са својим причама дигли смо му цену. Он је човек који је продавао хуманитарну помоћ пристиглу у Сребреницу. Он је више зла починио свом народу него нама и кад таквог човека зову легендарним, како би било да је био прави борац. Лако је заробљенике мучити, клати, пећи", каже Којић.
Срби не смеју да се бране
Наш саговорник каже да је уверен да би сваки Србин, ако би изговорио нешто слично овоме што је рекао Орић "био одмах суђен и oсуђен као да је починио ратни злочин, а не да је учинио вербални деликт".
"О овоме сваки дан говорим по медијима, очекујем СИПУ да ме испита, ми Срби овде не смемо да причамо, не смемо да критикујемо, не смемо да се бранимо, не смемо да бранимо Дејтонски мировни споразум", каже Којић.
Иначе, сва досадашња сучељавања "легендарног команданта одбране Сребренице" са што међународним, што домаћим правосуђем прошла су више него успешно за Орића. Тако је Насер, пре неколико дана на једном сарајевском порталу поручио председнику РС Милораду Додику "да зна да ће га Милорад прогонити док је жив", али да је он "своју невиност доказао и одазвао се свим процесима и да је слободан човек".
"У Хагу је доказано да су Кравице биле легална војна мета и Насер Орић, што је утврђено, никога није убио ни стрељао. Знам да би Додик волео да ме осуде, али му неће поћи за руком. Ја сам бранио часно свој народу и своју земљу", рекао је Орић.
"Легендарни командант" ухапшен је 10. јуна 2015. у Берну и то на основу црвене потернице Интерпола, коју је издала Република Српска. Са њим су тада у колима били Ћамил Дураковић и Хамдија Фејзић али протов њих двојице није покренут поступак. Орићево изручење тада је тражила и Србија од швајцарских власти, али је Федерални уред за правду Швајцарске, очекивано, тада одлучио да Орића изручи Босни и Херцеговини. У Сарајеву је тада одржано и суђење, Насер је оптужен да је 1992. у Залазју, Лолићима и Куњерцу убио три заробљеника српске националности али је, пред Судом БиХ 2018. ослобођен свих оптужби.
Представници породица жртава рекли су тада да је пресуда "срамна", да говори о "непоштовању према српским жртвама". Џаба су тада биле изјаве и бројних муслиманских сведока, искази да је Орић лично убио судију Слободана Илића који је заробљен на Залазју, мучен, окрутно убијен пошто су му претходно извађене очи, па са још неколико убијених Срба бачен на сметлиште изнад Сребренице, на путу према Залазју где су њихове кости и нађене.
Ослобођен свих оптужби
Пре тога, у Хагу, док су сведоци мењали исказе, Орићу је суђено за "безобзирно разарање градова, насеља или села које није оправдано војном нуждом и за убиство и окрутно поступање односно кршење закона и обичаја рата". После хапшења Орића 2003, суђење је трајало од 2004. до 2008, суд је Насера ослободио по већини тачака оптужнице а осудио га на две године робије због "непредузимања превентивних мера за спречавање окрутног поступања и убиства неколико српских заробљеника у Полицијској станици у Сребреници од 27. децембра 1992. до 20. марта 1993. године". Орић је тада ослобођен оптужби и по индивидуалној и по командној одговорнисти, а за разарање села Кравица, Шиљковићи, Бјеловац, Факовићи и Сикрић оптужба није, утврдио је овај суд правде, "пружила уверљиве доказе да су за њих одговорне босанске снаге". Две године касније, Орићу је укинута и пресуда на две године робије и правоснажном одлуком Међународног суда ослобођен је свих оптужби.
Орићу је у Босни суђено још једном, 2008. и 2009. године, за некакву изнуду и недопуштено држање оружја и експлозивних материја. Осуђен је најпре на две године затвора због оружја, уз олакшавајуће околности. Тада му је узето да "раније није осуђиван", да је код њега утврђен "посттрауматски стресни синдром", казна је 2010. преиначена у условну а јануара 2012. године Орић је одлуком председника ФБиХ помилован и казна му је укинута па је Орићев кривични досије сада чист као суза.
И док Срби око Дрине и овог лета обележавају годишњице страшних злочина у овом крају у лето 1992, чекајући хоће ли неко у Сарајеву решити да приупита Орића шта је мислио изјавом да је "на Дрини све почело, да ће се на Дрини све и завршити", сећања на крваве Петровдане и Божиће не бледе.
"Тог Петровдана предвече, опколише нас у центру села... У кућу у којој смо били убацили су бомбу, ја сам, рањен, успео да искочим и пређем у суседну кућу... Тамо смо нас шесторица запалили спрат испод и шћућурили се на тавану... Слушали смо одозго крике, јауке, вриску наших деветорице рањених другова, које су Орићеви похватали... Набацали су гуме на њих и запалили... Неки од њих живи су горели... Сад ко да чујем њихову вриску", причао је на Петровдан 2013. један од очевидаца масакра на Залазују, сећајући се другова Гојка Петровића, Драгана Ракића, Луке Јеремића, браће Марка и Радована Јеремића, жртава из куће ужаса у Залазју.
Други сведок показивао је тог дана места на којима су убијани мештани.
"Овде смо нашли Мила Ракића, закланог... Овде Свету Драгичевића... Овде су деветоро мештана везали и ставили у камионе, одвели у Сребреницу, тамо мучили и побили. Тада су из села у Сребреницу одведени Слободан Илић, Драгомир Вујадиновић, Петко и Бранко Симић, Миладин Тубић, Иван Цвјетиновић, Момчило Ракић, Милисав Илић и Марко Јеремић", причао је овај сведок.
