Сваки председник месне заједнице код Албанаца сања да постане национални ујединитељ, каже за РТ Балкан новинар и публициста са Космета Живојин Ракочевић. Ипак, уместо лидера Алијансе за будућност Косова Рамуша Харадинаја који јавно исказује намеру да то буде, изгледа да ће ујединитељ постати актуелни приштински премијер Аљбин Курти, показују анкете.
Председник Алијансе за будућност Косова Рамуш Харадинај сматра да је уместо избора потребно формирање владе "националног јединства за решавање тренутне кризе", а себе види као лидера те владе, док шеф посланичке групе његове странке Бесник Тахири позива остатак опозиције да подржи њихов предлог о изгласавању неповерења влади Аљбина Куртија. План је, како најављују, да се у рушење актуелне власти крене од септембра.
У ту сврху, Харадинај је "подигао тешко наоружање" - на све начине покушава да анимира и привуче себи ратне ветеране, а није се либио ни да обиђе дијаспору како би пронашао подршку.
Да ли би лидер АБК Рамуш Харадинај могао да постане национални ујединитељ Албанаца, или ће то остати његов пусти сан?
Према речима професора политичких наука из јужног дела Косовске Митровице Неџмедина Спахиуа актуелном премијеру Аљбину Куртију расте рејтинг због потеза приштинске опозиције, а Харадинај нема никакве шансе.
"На раст рејтинга актуелног премијера највише утичу председник Србије Александар Вучић и Куртијеви ривали у Приштини. Рејтинг му уништавају његови министри. Тако је, рецимо, у периоду између парламентарних избора на којима је освојио власт и локалних избора 9 месеци касније, Куртијева странка изгубила 2/3 својих гласача. Међутим како је отпочела криза на северу Косова, а са тиме и критике опозиције на Куртијев рачун, опозицији је нагло пао углед у јавности", указује професор Спахиу.
Као да то није било довољно, наводи наш саговорник, "сад имамо и случај лажних ратних ветерана" који протестују против одлука Куртијеве владе.
"На платном списку ратних ветерана је око 37 хиљада ветерана, а косовска јавност зна да их је у стварности било мање од 10 хиљада. Сам Хашим Тачи својевремено је изјавио да их је било 'не више од 15 хиљада'. А у подацима Међународне организације за емиграције (ИОМ), која је пописивала бивше ратнике (где је такође је мало увећан број) стоји број мањи од 10 хиљада", наводи Спахиу, додајући да такви људи дефинитивно немају углед да икога руше:
"Број је 'надуван' због корупције локалних команданата који су примили новац да би уписивали људе на листе ветерана. И сада ко протестује? Протестују корумпирани команданти који су узимали новац да би лажно уписивали људе не спискове ратних ветерана. Наравно да такви људи немају углед да руше владу."
У прилог овим тврдњама говори и најновије истраживање "Балканског барометра 2023" и публикације "Пулс јавности 2023" које је финансирао УСАИД. Према њиховој рачуници, 51,5 одсто грађана задовољно је владом и радом Аљбина Куртија.
Новинар и публициста Живојин Ракочевић оцењује да жеља Рамуша Харадинаја да постане ујединитељ није другачија него код било ког Албанца, али да он за то нема подлогу.
"Сваки председник месне заједнице код Албанаца сања да постане национални ујединитељ. Рамуш Харадинај има исти осећај и намере, али је унутрашње јединство, упркос свему, једна врста немогуће мисије у којој нема основне подлоге, а то су институције. Неуређене, неразвијене и полуплеменске институције никоме не могу служити, а понајмање могу бити унутрашњи подстицај за јединство. Зато свако сања да постане ујединитељ и да се у његовој личности оствари оно чега нема у институцијама", каже Ракочевић.
Харадинај је, према Ракочевићевим речима, нека врста моћног обласног господара, готово властелина, он у том домену одлучује и тако се понаша.
"С друге стране, јасно је да му недостаје социјална компонента и у њој се гаси његова моћ. Аљбин Курти остварује снове ОВК и екстремнијих социјалних популиста. Урадио је оно што ОВК команданти нису успели. Без његове екстремно националистичке политике и крајњег социјалног популизма не може се формирати власт у Приштини. Албанце може ујединити само неко кога виде као моћног спољног непријатеља - у овом тренутку то је Београд", истиче Живојин Ракочевић.
"Харадинајева кампања у албанској дијаспори не може битно утицати на Куртија, јер велики број људи се више не везује за албански национални програм, већ за бригу о томе како ће да преживе њихове породице на Косову, како ће да им нађу посао у Немачкој и обезбеде место после 1. јануара 2024, када ће без виза моћи да се путује у чланице ЕУ", објашњава наш саговорник.
Како Ракочевић каже:
"Један део дијаспоре који има новца и бави се бизнисом је уцењен да издваја средства којим се купује српска земља на Косову, док половина тог новца завршава у рукама организација које га прикупљају. Огроман број људи се због свега тога осећа преварено и издано."
Иако Харадинај има упоришта у организацијама ветерана ОВК, и то је једна врста узајамног интереса уз непрестана трвења, размирице и сумњичења за учешће у "ослобођењу".
"Јасно је да он не може бити њихов предводник, али су злослутне жалопојке у којима он јадикује због тога што се муниција не производи нигде где живе Албанци. Њега брине Куртијево сликање са дроновима, јер угрожава десетогодишњи план према ком би 'војска била спремна за рат'. Све је то злослутна реторика, одсуство било какве идеје и готово сигуран пут у пропаст", указује Ракочевић.
Иако су грађани задовољни радом Аљбина Куртија, а познаваоци прилика оцењују да ће његов рејтинг због ситуације на северу порасти, истраживања публикације "Пулс јавности 2023" такође показују да је чак 76,8 одсто грађана незадовољно политичким правцем којим Приштина иде, због санкција и "лошијег односа са међународним партнерима".
Било како било, сачекаћемо и "тај септембар" који најављују из АБК да видимо да ли је Харадинај узалуд "подигао тешко наоружање" или је, ипак, успео да одигра на праву карту и пробуди национали сентимент сународника, а себе представи као ујединитеља.