"Берлински процес": Шолц позива на интеграцију Западног Балкана, уз дезинтеграцију Србије

Немачки канцелар Западном Балкану жели будућност без граница, док истовремено од Србије захтева да се одрекне својих граница

Заједничка будућност без граница је кључна за Западни Балкан, оценио је немачки канцелар Олаф Шолц приликом отварања Самита "Берлински процес" у главном граду Немачке коме присуствује и премијерка Србије Ана Брнабић.

Он је навео да се стабилност Западног Балкана не може посматрати одвојено од стабилности Европе и поручио да актуелна ситуација захтева хитно реаговање "због претњи по безбедност и слободе услед агресије Русије", те да процес нормализације односа Србије и "Косова" мора напредовати.

Међутим, током посете Београду у јуну ове године, Шолц је саопштио да под паролом "напредак дијалога" подразумева апсолутно признање "Косова" и то је испоставио као немачки услов за улазак Србије у Европску унију, рекао је тада председник Србије Александар Вучић.

Док је испостављао услове о дезинтеграцији Србије, немачки канцелар је објашњавао да "нема смисла угрозити будућност Босне и Херцеговине и поспешивати сецесионистичке тенеденције", алудирајући на статус Републике Српске.

Шолц је данас истакао да се "Берлински процес" бави подстицањем напретка у очекивањима од региона која су побуђена пре више од 20 година, као и да "Европа може бити потпуна само ако Западни Балкан постане део Европе".

"Ваших шест земаља припада слободном и демократском делу Европе, ваш пријем у ЕУ је у нашем интересу", поручио је канцелар.

Ипак, пре 20 година, када је чланство у ЕУ обећано Србији и остатку Западног Балкана, о јужној српској покрајини није се говорило као о независној држави, а 2022. године Олаф Шолц спомиње шест земаља Западног Балкана, укључујући и "Косово".

Није само Србија та од које се очекују велики уступци, а да заузврат добије "европску перспективу". Примера ради, Македонија је променила име државе након референдума на који је изашло мање од 37 одсто грађана. Заузврат је добила отварање приступних преговора са ЕУ, четири године касније.

Немачки канцелар је најавио да ће лидери Западног Балкана предузети три важна корака, закључењем споразума о путовању са личним картама, признавању диплома и стручних квалификација. Он је подсетио да је више од 800 студената, захвљујући договру у оквиру Берлинског процеса, могло да учествује у програму размене.

"Интегрисана будућност без граница", то је будућност Западног Балкана, поручује Шолц. Ипак, будућност без граница подразумева да се Србија одрекне својих, а интегрисаност Западног Балкана, из угла Немачке и Европске уније, подразумева дезинтеграцију Србије. 

Канцелар је закључио да ће важна тема данашњег скупа бити и енергетска безебдност, те је изразио задовољство што су све земље региона кроз Енергетску заједницу обавезале на сарадњу са ЕУ.

Поред лидера Западног Балкана, састанку ће присуствовати председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен, председник Европског савета Шарл Мишел, специјални изасланик ЕУ за Западни Балкан Мирослав Лајчак, као и представници земаља чланица ЕУ.