Ненад Станисављевић из "Железница Србије" апеловао је на све возаче да приликом преласка преко пруге обрате посебну пажњу и првенствено поштују безбедносну сигнализацију, након што је троје људи изгубило живот у несрећама на пружним прелазима у последња два дана.
"Прексиноћ на прелазу у Врчину, где је путни прелаз обезбеђен знаковима вертикалне друмске сигнализације, аутомобил је прелазио преко путног прелаза, у том тренутку је наишао теретни воз и нажалост изгубљена су два млада живота. Јуче у преподневним сатима на путном прелазу у ваљевском насељу Попучке возач камиона је прелазио пругу, ту је постојала и светлосна сигнализација, и наша железничка комисија је одмах изашла на лице места, закључила да ја та сигнализација радила, била исправна, али нажалост возач камиона је кренуо да прелази пругу, у том тренутку је наишао барски путнички воз и то се трагично завршило, возач камиона је погинуо", рекао је Станисављевић за Танјуг.
У оба случаја, додаје Станисављевић, постојала су два различита начина обезбеђења пружног прелаза, али оба су била одговарајућа.
"У Србији имамо 2.118 пружних прелаза и сви су обезбеђени. Питање је колико се то поштује, или то људи једноставно забораве. У Попучкама је путни прелаз обезбеђен и савременијим начином, а опет се нажалост догодила трагедија. Од тих 2.118 путних прелаза 522 су обезбеђена савременом сигналном сигурносном опремом", рекао је Станисављевић.
Он је објаснио да начин на који је прелаз обезбеђен није ствар "произвољности" већ да се сагледава већи број параметара - гледа се густина железничког саобраћаја на том путном прелазу, густина насељеног места, затим број друмских возила која пролазе тим путем, видљивост прелаза, чак се узимају у обзир и неке временске прилике које су карактеристичне за одређене прелазе, па се у складу са свим тим параметрима дефинише како ће који путни прелаз бити обезбеђен.
"Наравно, увек тај ниво обезбеђења може бити много већи и ми практично у овом тренутку предузимамо мере у сарадњи са државом Србијом и ресорним Министарством грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре и у наредном периоду ће 240 путних прелаза бити додатно осигурано захваљујући средствима из међународних кредита и ниво обезбеђења ће на њима бити подигнут", најавио је Станисављевић.
Он је напоменуо да нигде у свету, па тако ни у Србији, не постоји оправдана потреба да сви путни прелази буду обезбеђени рампама и да је најбоља и најефективнија мера едукација возача, грађана и деце.
"Најбоља мера да се сачувају људски животи је да се поштује да се стане испред путног прелаза, погледа, сачека, те пруге нису од јуче, оне постоје деценијама, не могу никога да изненаде. Kада је реч о путничким возовима, мештани чак и знају када пролазе. Ипак, карактеристика по тим местима је да готово по правилу гине локално становништво", истакао је Станисављевић.
Он је рекао да се на годишњем нивоу деси 2.000 случајева да рампе буду поломљене, односно да возачи друмских возила који прелазе преко пруге, пролазе иако је рампа спуштена.
Станисављевић је указао и на то да су српске пруге и српски возови све бржи те да је конкретно у Попучкама, где се последња несрећа догодила, у питању барска пруга која је реконструисана и оспособљена за брзину до 120 километара на час.
Када је реч о кваровима, Станисављевић је објаснио да се сви путни прелази који имају рампе, бранике и полубранике налазе на електрифицираним пругама, тако да се квар моментално детектује у командном центру и екипе излазе на терен. Кварови се у тим случајевима, како је додао, отклоне брзо, али када је у питању крађа делова сигнализације или обезбеђења путног прелаза, због законских процедура и саме набавке делова, отклањање квара траје нешто дуже.
"Када се деси лом браника или случај крађе делова, због одређених законских процедура и потребе набавке тих делова поправка траје мало дуже. Међутим, према статистикама које пратимо од 2000. године, готово по правилу се несреће не дешавају на путним прелазима где је рампа у квару већ супротно", рекао је Станисављевић.
Он је истакао и податак да је две деценије уназад у 99 одсто случајева на српским пругама одговорност за несреће била на возачима друмских возила - због неопрезности или непоштовања сигнализације.