У тешкој несрећи која се догодила 24. јула око 23.30 часова на железничком пружном прелазу Врчин, угашена су два млада живота.
Наиме железничка локомотива без вагона на релацији Остружница-Лапово, ударила је десну бочну страну аутомобила "пежо 308", а том приликом погинули су тинејџери Вук Г. (18) и А.Б. (15), док је М.Ђ (17) повређена.
Поводом овог несрећног случаја огласила се Инфраструктура железнице Србије која је изразила саучешће породицама настрадалих.
"Возачи друмских возила одговорни за 99 одсто удеса и незгода"
"У око 99 одсто случајева за удесе и незгоде на путним прелазима у којима је дошло до смрти или повређивања, били су одговорни возачи друмских возила, који не поштују сигнализацију и саобраћајне прописе на путним прелазима. Сличне су статистике када је реч о несрећама на путним прелазима и на пругама иностраних железничких управа у оквиру Међународне железничке уније", наглашава се у саопштењу Инфраструктура железница Србије које је достављено нашој редакцији.
Што се несрећа на српским пругама тиче, према званичним извештајима надлежних државних органа, посматрано у периоду од 2000. године до данас, дакле више од две деценије, само у мање од 1 одсто случајева за несреће на путним прелазима у којима је било настрадалих или повређених одговорна је била железница.
Из тог предузећа за РТ Балкан наглашавају да коришћење путних прелаза је безбедно све док учесници у саобраћају поштују законе, прописе и саобраћајну сигнализацију.
Према њиховим речима, нажалост, учесници у друмском саобраћају често не гледају и не осматрају пругу приликом преласка преко ње, предузимају ризична и опасна кретања мимоилазећи бранике и полубранике, не поштују у довољној мери светлосну сигнализацију, те прелазе преко пруге иако је уређај за обезбеђење саобраћаја већ спуштен.
Црна статистика
На путним прелазима у Србији током 2022. и у првих шест месеци 2023. године догодило се 77 несрећа, у којима је страдало 11, а повређене су 22 особе, саопштили су из Инфраструктуре железница Србије.
Објашњавају да шинско возило увек има предност у односу на друмски саобраћај на путним прелазима, без обзира на ранг пута, што је прописано и законом.
Међутим, како наводе, возачи друмских возила често заборављају или не знају да је зауставни пут железничке композиције између 700 и 1.000 метара и да ма колико воз изгледао удаљено, моментална реакција нису могуће.
"Сви пружни прелази су обезбеђени"
"На српским пругама постоји укупно 2.118 путних прелаза и сви су обезбеђени. Не постоје необезбеђени путни прелази. Уколико на путном прелазу нема сигнално-сигурносне опреме (браници, полубраници, звучна и светлосна сигнализација), ни знакова вертикалне друмске (Андрејин крст, знак 'Стоп'), онда се и не ради о регуларном, већ о 'дивљем', непрописном и нерегуларном прелазу преко пруге, који не представља путни прелаз", објаснили су из Инфраструктура железнице Србије за РТ Балкан.
Како додају, на који ће начин поједини путни прелаз бити осигуран зависи од прегледности пруге и пута на месту укрштања (троугао прегледности), намене пруге, врсте пута, густине саобраћаја, највеће допуштене брзине, дужине путног прелаза и слободног простора изнад путног прелаза.
"На начин осигурања путних прелаза утицај има и локална самоуправа, која такође учествује у финансирању и одржавању прелаза", објаснили су.
Напомињу и да на укинутим пругама и на пругама на којима се не одвија саобраћај је укупно 411 неактивних путних прелаза.
"То значи да данас на пругама Инфраструктуре железнице Србије постоји 1.707 активних путних прелаза, на којима се одвија железнички и друмски саобраћај", објаснили су.
Наглашавају да од тог броја укупно 522 путна прелаза (значи отприлике једна трећина) обезбеђена је сигнално-сигурносном опремом (браници, полубраници, светлосна и звучна сигнализација), док су остали путни прелази обезбеђени знаковима вертикалне друмске сигнализације (Андрејин крст, знак 'Стоп').
"Сагледавајући све економске и технолошке аспекте, не постоји реално оправдање да сви путни прелази буду осигурани аутоматским уређајима. Таква пракса није забележена ни у много богатијим и савременијим железницама, а ни у далеко развијенијим државама у којима се много више улаже и у железницу и железнички саобраћај", истичу.
"Нигде у свету сви путни прелази нису обезбеђени рампама. У Европској унији, од 105.300 путних прелаза, рампама је обезбеђено око 53 одсто. У Великој Британији само четвртина путних прелаза обезбеђена је рампама, у Турској трећина, у Шпанији око 40 одсто, а највише рампи имају Француска (око 70 одсто) и Италија (око 80 одсто)", додају.
Подизање нивоа безбедности
Држава Србија, ресорно Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре и Инфраструктура железнице Србије улажу велике напоре у подизање нивоа безбедности саобраћаја на путним прелазима.
Захваљујући држави, у току је реализација три пројекта који се финансирају од стране међународних финансијских институција. У оквиру тих пројеката безбедност саобраћаја биће унапређена на око 240 путних прелаза у Србији.
"Највиши ниво обезбеђења саобраћаја на путним прелазима је денивелација пруге и пута, што је учињено приликом изградње пруге за велике брзине између Београда и Новог Сада, где неће бити ни једног укрштања пруге и пута. Тако ће бити и на брзим пругама Нови Сад – Суботица, Београд – Ниш и на другим брзим пругама у Србији", наглашавају из Инфраструктура железница Србије.
Али, само уколико грађани воде рачуна о личној безбедности, понашају се савесно и одговорно и поштују прописе, можемо заједно сачувати људске животе и безбедност саобраћаја, наглашавају.
"Непоштовањем саобраћајних прописа, непажњом и неодговорном вожњом на путним прелазима грађани директно угрожавају сопствени живот, али и безбедност железничког саобраћаја и путнике у возу", истичу.
Апел
"Инфраструктура железнице Србије зато стално апелује и упозорава возаче друмских возила да посебно приликом преласка преко пруге на путним прелазима поштују саобраћајну сигнализацију и буду пажљиви, савесни и одговорни у саобраћају, како би се избегле несреће и сачували људски живот", апелују из овог предузећа.