Лидер Покрета Европа сад Милојко Спајић, који је виђен за мандатара Владе Црне Горе, зна кога не жели да види у новој влади, али не зна кога жели - тако би се најкраће могла описати тренутна политичка ситуација у Подгорици.
Прошло је више од 40 дана од парламентарних избора, али договора о новој влади нема. Због недостатка договора пробијен је и рок за одржавање конститутивне седнице Скупштине, која је напослетку ипак одржана данас.
Посланички мандати су потврђени, али руководство није изабрано. На адресу Скупштине није стигао ниједан предлог за председника, па се седница одлаже до даљег.
Заправо, одлука о председнику Скупштине одлаже се док Спајић не направи коначни договор са странкама о влади, јер ће тај споразум будућих владајућих партија подразумевати и расподелу функција у Скупштни.
Још пре него што је Државна изборна комисија Црне Горе потврдила коначне резултате, Спајић је започео неформалне разговоре о новој влади.
Иако још није званично изабран за мандатара, појединачно је разговарао са свим парламентарним странкама од којих очекује да би могли да буду део његовог кабинета. Како је обећао у изборној ноћи, на преговоре није звао странке око Демократском партије социјалисте Мила Ђукановића, али ни Грађански покрет Ура Дритана Абазовића.
ДПС очекивано није позван, а Абазовић је непожељан јер Спајић тврди да управо он стоји иза афере о јужнокорејском краљу криптовалута До Квону, обелодањене уочи избора, а која је ПЕС коштала бољег изборног резултата.
Зато Спајић не жели да преговара са Абазовићем, али га то није спречило да преговара са Демократама које су на изборима наступале са Абазовићем.
Лидер Демократа Алекса Бечић рекао је данас да не постоји ниједно спорно питање између Демократа и Покрета Европа сад, када су у питању преговори о формирању власти.
"Шта су отворена питања између других партија, то је на господину Спајићу да каже. Интенција је да имамо целовит договор", навео је он.
Преговори се закомпликовали
У сусрет почетку званичних разговора, Покрет Европа сад је послао на адресе могућих коалиционих партера 10 принципа будуће владе. Од странака тражи да се најпре изјасне о тим принципима, па ако су им прихватљиви и ако ставе свој потпис на њих, наставиће преговоре о евентуалном учешћу у власти.
Иако се најпре говорило да је потребно да нова влада буде стабилна, врло брзо се одустало од већег обима посланичке подршке, па се сада опет преговара о томе да влада буде оформљена уз помоћ подршке 41 посланика, таман колико је и потребно за већину у парламенту који има 81 место.
Влади која би имала подршку тесне већине од 41 посланика противе се представници ЦИВИС-а, који су на изборима наступили са Покретом Европа сад. Функционер те странке Зоран Миљанић изјавио је данас да та странка неће подржати владу са само 41 послаником, већ тражи да она има подршку најмање 49 посланика.
Тај број у овом тренутку изгледа као недостижан за Спајића који нема искуства у прављењу коалиционих споразума, а види се да не може ни да исконтролише сопствену коалицију са парламентарних избора.
Уцењивачка моћ припала Бошњачкој странци
У постојећој расподели мандата, уцењивачка моћ припала је Бошњачкој странци Ервина Ибрахимовића, која има шест посланика. Уз посланике ПЕС-а, Демократа, СНП-а, мањинских странака и Бошњачке странке, Спајић би имао довољан број посланика.
Међутим, судећи према извештајима црногорских медија, преговори са Бошњачком странком су се закопликовали. На недавном састанку Спајића и Ибрахимовића који је трајао три сата, Бошњачка странка је изнела своје захтеве.
Ибрахимовић је тражио да принципи које је његова странка саставила буду испоштовани. Они се не тичу преузимања било каквих ресора, већ општих принципа како ће влада функционисати, попут сузбијања корупције у државним предузећима, увођења имовинских картона за полицијске инспекторе и слично.
Спајић је наводно рекао да су му ти принципи прихватљиви.
У јавности се пак створила слика да у владу не могу у исто време Бошњачка странка и коалиција "За будућност Црне Горе". Представници ове коалиције, Андрија Мандић и Милан Кнежевић, разговарали су са Спајићем, не о могућим ресорима, већ о споменутим принципима ПЕС-а.
И Мандић и Кнежевић су изјавили да су им принципи прихватљиви, па очекују наставак преговора и своје место у власти у складу са својим изборим резултатом, како је у осталом уобичајено у свим демократским државама.
За то време у црногорским медијима свакодневно освану различити текстови о томе да је Спајић одлучио да у новој влади не буде коалиција "За будућност Црне Горе" већ Бошњачка странка, или обрнуто.
Тако се данас у медијима појавила вест да је Спајић "преломио" и да ће у влади бити Мандић и Кнежевић.
Коме и зашто одговара да у медијима излазе такви текстови пре дефинитивног договора и зашто се тиме прави притисак на Спајића, посебно је питање.
На њега је већ извршен утицај са страних адреса. Америчка амбасадорка у Црној Гори Рајзинг Рајнке саопштила да би влада требало да буде формирана што пре, али да просрпска коалиција "За будућност Црне Горе" није партнер Вашингтона.
Исту поруку упутиле су и европске дипломате у настојању да утичу на Спајића да у владу не укључи Мандића и Кнежевића.
Због таквог отвореног мешања у унутрашње прилике у земљи реаговао је Београд, па је председник Србије Александар Вучић рекао да је забринут ако у новој влади у Подгорици не буде места и за Србе.
Избор мандатара од понедељка
Од данас, након што је конституисан нови сазив Скупштине Црне Горе, тече рок за избор мандатара. Председник државе Јаков Милатовић најавио је да ће од понедељка почети консултације са представницима парламентарних странака о новом мандатару.
"Данас ће стићи позивно писмо свим политичким субјектима и на тај начин почињем ову формалност", најавио је данас Милатовић.
Након тога, Милатовић има 30 дана да некоме додели мандат, а како је најавио, очекује да то буде раније, као и да влада буде састављена пре рока.
Питање је на основу чега Милатовић о новој влади говори са оптимизмом, јер црногорски медији преносе да је у Подгорици синоћ одржан састанак могућих чланова нове власти, али да договор није постигнут. Да је то истина показала је и седница Скупштине на којој није изабрано руководство.
Као што се може закључити на основу свега наведеног, сви имају своје принципе, услове, захтеве и савете - и странке, али и амбасаде у Подгорици. На Спајићу је да пронађе решење, онако како то компромис и предвиђа: да нико не добије све, али да сви добију довољно. Због рокова који теку, Спајић ће од данас морати да пази и на време, којег је све мање.