Челници Историјског музеја Србије (ИМС) и Музеја жртава геноцида потписаће четвртог августа уговор о уступању музејске грађе, захваљујући ком ће се фонд Музеја жртава геноцида обогатити прворазредном архивском грађом из времена НДХ, која експлицитно доказује да су усташе починиле геноцид.
"Вечерње новости" пишу да ће се у депоима ИМС заузврат наћи драгоцене фотографије и документи из Првог светског рата и међуратног периода и два попрсја - Станоја Главаша и Васе Чарапића.
"Историјски музеј Србије откупио је од нашег дугогодишњег сарадника Душана Витаса, који је преминуо прошлог месеца, 100 телеграма и три документа из НДХ", објашњава директорка ИМС др Душица Бојић.
Реч је о телеграмима Усташке надзорне службе који су малобројни, делом зато што су нестали у вихору рата, а делом зато што су намерно уништени. Такође је у питању документација из усташких логора, како јасеновачког система, тако и сабирних кампова.
Музеј жртава геноцида, према речима кустоса-историчара Јасмине Тутуновић Трифунов, уступиће пак ИМС грађу коју су стекли поклоном или откупом прошле године, а за коју сматрају да би више одговарала тематском оквиру ИМС.
"Документи које наш музеј добија у размени изузетно су вредна историјска грађа и архивски извори првог реда који се налазе у одличном физичком стању. Ту су изузетно ретки 'брзојави' односно телеграми Усташке надзорне службе и документа из логора Јасеновац и Стара Градишка, као она везана за сабирне и пролазне логоре у Ђакову, Карловцу, Сарајеву, Вараждину, Петрињи, Броду на Сави, Травнику и Мостару", наводи саговорница "Новости".
Документација обухвата период од 1941. и стварања НДХ, па надаље.
На неким телеграмима на углу је само шаховница, а на другима се она налази у препознатљивом усташком "У".
Један је Усташка надзорна служба упутила сабирном логору у Ђакову са захтевом да се ухапси седамдесетпетогодишња Ана Ковачевић, док други, упућен истом логору, налаже хапшење дечака Мирка Драгишића.
"Ово име смо већ сретали у другим документима. Не знамо да ли је реч о истом дечаку. Телеграми Усташке надзорне службе несумњиво доказују да је реч о геноцидној намери јер деца и старије особе, цивили, не могу бити ратни заробљеници", објашњава Тутуновић Трифунов.
"Брзојави" такође сведоче о хапшењу Јевреја и Холокаусту. У једном је издат налог за хапшење Сиде Монтиљо, удате Шилберк, такође послате у Ђаково.
У овај пролазни логор смештане су прво јеврејске, а затим и српске жене са децом. Почетком 1942. логор преузима Усташка обрана, а Вјекослав Макс Лубурић шаље Љубу Матијевића, Јозу Маријевића и одред усташа. Ту су затим масовно пребациване логорашице и њихови малишани из Старе Градишке, њих више од 1.000.
У транспорту је било беба млађих од годину дана и старица близу 90. година.
Многи су умрли од тифуса и глади јер је Лубурић намерно мешао здраве и болесне па се пегави тифус ширио. Само на ђаковачком гробљу се налазе имена 569 сахрањених.
После рата су пронађене и посебне јаме у које су бацане силоване и убијене девојке између 18 и 25 година. Пошто се тифус ширио, у мају стиже наредба да се логор евакуише. Од 3.000 жена и деце, једва да је неколико преживело. Део српске деце је спасла Диана Будисављевић, а Јевреји су скончали у Јасеновачкој циглани, пишу "Новости".
У телеграмима Усташке надзорне службе могу се видети и налози да се не хапсе "Цигани муслимани", као и да се пусте на миру Хрвати који се изјашњавају као Италијани. У некима су спискови ухапшених а у некима замолнице упућене одређеном логору да се провери налази ли се у њему одређена особа.
Што се тиче грађе коју Музеј жртава геноцида уступа Историјском музеју Србије, посебно је занимљива збирка седамдесетак фотографија и докумената везаних за Велики рат. Ту су ратне фотографије из Бизерте, Београда, Краљева, фотографије деце избеглица у Француској, затим серија слика приликом подизања споменика краљу Петру Првом у Старој Кањижи (уништеном па недавно обновљеном) као и слике аустроугарских злочина и посете адмирала Гепрата Београду.