Кларк, Кушнер и Вокер бране Тачија
Весли Кларк, Бернар Кушнер и Вилијам Вокер неки су од бивших међународних званичника који ће у Хагу сведочити у корист некадашњег председника привремених приштинских институција Хашима Тачија оптуженог за злочине против човечности и ратне злочине, преноси Танјуг.
Вилијам Вокер био је шеф Верификационе мисије ОЕБС-а чији је извештај о наводном масакру у селу Рачак послужио као повод за почетак НАТО агресије на СР Југославију 1999. године. Генерал Весли Кларк био је врховни заповеник НАТО снага у Европи у време агресије, док је некадашњи француски шеф дипломатије Бернар Кушнер био први шеф УНМИК-а на Косову после доношења Резолуције 1244 Савета безбедности УН. Остало је забележено да је громким смехом и ругањем одговориио на питање о трговини органима отетих Срба с Косова и Метохије.
У поднеску достављеном Специјализованим већима Специјалног суда, Тачијева одбрана обелоданила је да су међу укупно осам његових сведока и Стив Бенет, Џок Кови, Мајкл Дарки и Ден Евертс.
Тачијев адвокат Грегори Кихо затражио од судије за претходни поступак да већ сада предузме мере за испитивање и депоновање исказа сведока.
Разлог за то је што су сви они у поодмаклим годинама и различитог здравственог стања, због чега "постоји врло реалан ризик да њихови докази можда неће бити доступни касније на суђењу".
Специјализована већа Косова са седиштем у Хагу оптужнице против Хашима Тачија, као и лидера Демократске партије Косова Кадрија Весељија потврдила су 5. новембра 2020. године.
Тачи је истог дана саопштио да подноси оставку на место председника привремених приштинских институција и предао се судским органима у Хагу.
Оптужница је претходно потврђена и против портпарола бивше Ослободилачке војске Косова Јакупа Краснићија, као и шефа посланичке групе Покрета "Самоопредељење" Реџепа Сељимија.
Они се терете за убиства, терор и нехумано понашање над стотинама особа чији је идентитет познат и међу којима су косовски Срби, Роми и Албанци нелојални ОВК.
Према оптужници, они су та кривична дела починили у периоду најкасније од марта 1998. до септембра 1999. на више места на Косову и у северној Албанији.
