Да су приштинске власти дефинитивно кренуле у, раније најављивану, акцију формирања музеја жртава, потврдио је пре два дана министар културе, омладине и спорта у приштинској влади Хајрула Чеку.
Али, из његове изјаве јасно се види да су жртве обојене само једном националном бојом - албанском, као и да су починиоци искључиво Срби.
Наиме, Чеку се огласио на Фејсбуку после састанка Радне групе за израду концепта за оснивање Музеја за документовање и презентацију злочина бивше Југославије и Србије над Албанцима на Косову (МКОС). Ова радна група формирана је у јуну, а Чеку је на друштвеним мрежама написао да "Косово сигурним корацима ради на изради концепта за оснивање Музеја", као и да је на састанку радне групе разговарано о концепту, конкретним корацима, текућем раду и подели одговорности.
"Косово ће имати достојанствену музејску институцију у којој ће наша историја бити документована, представљена грађанима, посетиоцима и преношена новим генерацијама, а за то ћемо узимати најбоље примере у свету", написао је.
Причу о оснивању оваквог меморијала још 2019. године покренуо је тадашњи председник парламента у Приштини Кадри Весељи, један од оснивача такозване ОВК, пријатељ Хашима Тачија и некадашњи шеф тајне службе ШИК, пишу "Новости". Весељи се помиње у извештају Дика Мартија у вези са трговином људским органима, а уз Тачија, Јакупа Краснићија и Реџепа Сељимија, налази се на оптуженичкој клупи пред специјалним међународним судом у Хагу. Четворица лидера ОВК терете се за ратне и злочине против човечности, за незаконито хапшење, притвор, окрутно поступање, мучење и противправно убијање и прогон Срба, Рома и Албанаца који нису подржавали ОВК.
Весељи је 2019. најавио и музеј геноцида и меморијални центар за жртве рата на Косову, а као локацију је помињао железничку станицу у Приштини, да би се "обележио прогон око милион Албанаца, који су починили припадници српских снага".
Влада у Приштини усвојила је почетком прошлог месеца предлог одлуке о формирању Радне групе за израду концепта за формирање Музеја, а против је гласао само министар за заједнице и повратак Ненад Рашић.
Ни у једном од докумената, нити у изјавама приштинских званичника нису поменуте српске и неалбанске жртве. Није поменуто ни да је током јуна 1999. године са Космета изгнано близу четврт милиона Срба и неалбанаца, као ни да је током насиља на КиМ, у марту 2004, убијено најмање 27 особа, од којих 16 Срба, док је 11 Албанаца живот изгубило у обрачуну с припадницима међународних снага. Тада је протерано 4.012 Срба.
Подаци Комисије за нестале Владе Србије показују да се око 1.620 особа и даље води као нестало на КиМ, од чега 563 Срба и других неалбанаца.
Подаци Канцеларије за КиМ показују да је укупан број етнички мотивисаних напада само од Куртијевог доласка на власт, 1921. године, више од 380. У истом периоду забележено је 54 напада на вернике и објекте Српске православне цркве на КиМ, од обијања и пљачкања храмова, преко каменовања и разбијања прозора, до исписивања графита и уништавања црквених застава. Забележено је и 15 напада против српске деце и пребијања дванаестогодишњака и тринаестогодишњака, застрашивање, чак и пуцање на дечака од 11 година док је носио бадњак!
"Одлука привремених власти у Приштини да оснују параполитичку институцију која би се бавила документовањем злочина које су, како наводе, починиле Југославија и Србија над Албанцима, од 1918. године, па до краја југословенског раздобља, указује на намеру да конструишу пожељни историјски наратив са циљем криминализације југословенске и српске државе, а пре свега српског народа". каже за "Новости" директор Музеја жртава геноцида Дејан Ристић
Према његовим речима, овакав потез не чуди, јер је у питању логичан след претходних покушаја фалсификовања историје, не само двадесетог века, већ и средњег и новог.
"Чињеница да оснивају музеј који ће се бавити јавном меморијализацијом жртава, искључиво припадника албанског народа, говори о политичким мотивима, а нипошто о научним и хуманим. Поставља се питање да ли ће се та параустанова бавити и цивилним жртвама неалбанцима: Србима, Ромима, Јеврејима, па и Албанцима који нису били присталице квислиншких формација у Другом светском рату, као ни терористичке и сепаратистичке ОВК, крајем двадесетог века", додаје Ристић, и наглашава да је логично да тзв. "Република Косово, парадржава, оснива параустанову културе, која ће неговати селективну културу сећања и, у најави, супротну историјским чињеницама".
Ристић сматра да би све релеватне институције у Србији требало да упознају међународне партнере са овим што се тренутно дешава у приштини. Како каже, Музеј жртава геноцида ће то сигурно учинити.