Познато стање писмености у Србији: Компјутерским вештинама барата све више људи

Према резултатима Пописа становништва, домаћинстава и станова 2022. године о школској спреми, писмености и компјутерској писмености становништва Србије, по општинама и градовима, више од половине становништва, њих 53,1 одсто, старости 15 и више година завршило је средњу школу, објавио је Републички завод за статистику.

Према резултатима Пописа, основну школу завршило је 17,8 одсто становништва старости 15 и више година, диплому више или високе школе стекло је 22,4 одсто лица, док је 6,3 одсто становништва без школе или је завршило мање од осам разреда основне школе.

Посматрано по полу, удео жена које су стекле више или високо образовање, у укупном броју жена старости 15 и више година, већи је него удео мушкараца са вишим и високим образовањем, у укупном броју мушкараца исте старости, 24,3 одсто су жене, док мушкарци чине 20,73 одсто.

Највећи удео лица са вишим и високим образовањем забележен је у београдским општинама Врачар 61,8 одсто, Нови Београд 50,4 одсто, Савски венац 53,7 одсто и Стари град 59,0 одсто, док је најмањи удео лица са вишим и високим образовањем у општинама Мало Црниће 5,6 одсто, Жабари 6,1 одсто и Гаџин Хан 6,6 одсто, пренео је Танјуг.

У периоду између Пописа из 2011. до 2022. године, удео лица са вишим и високим образовањем повећан је са 16,24 одсто на 22,44 одсто, као и удео лица са средњим образовањем са 48,93 одсто на 53,08 одсто, док је удео лица без школске спреме и са непотпуним основим образовањем смањен са 13,68 одсто на свега 6,28 одсто.

Како је наведено из РЗС-а, у складу са методолошким препорукама, писменим се сматра свако лице старости 10 и више година које је завршило најмање четири разреда основне школе, као и свако лице које похађа школу у време спровођења пописа.

Према резултатима Пописа 2022. године, мање од 38 хиљада лица, односно 0,63 одсто становника старости 10 и више година је неписмено.

Удео неписмених жена је далеко више него неписмених мушкараца и износи 71 одсто, а више од половине неписмених има 65 и више година.

Посматрано по општинама, највећи удео неписмених у становништву старом 10 и више година је у општинама Бујановац 3,6 одсто, Петровац на Млави и Нова Црња 2,7 одсто, Бојник 2,6 одсто и Пландиште 2,3 одсто.

У периоду између Пописа из 2011. и 2022. године, удео неписмених лица у становништву старости 10 и више година смањен је са 1,96 одсто на 0,63 одсто.

Компјутерска писменост дефинисана је као способност лица да користи основне рачунарске апликације, попут обраде текста, претраживања информација на интернету и знања из области електронске комуникације, у извршењу свакодневних задатака на послу, у школи или код куће.

Према резултатима Пописа 2022. године, око 46 одсто становника старости 15 и више година могу се сматрати компјутерски писменим, односно да умеју да обављају три основне активности на компјутеру, таблету, мобилном телефону.

Око 30 одсто становника само делимично познаје рад на рачунару, односно зна да пронађе информације на интернету или уме да користи неку од апликација за електронску комуникацију или рачунар за унос текста, док се 24 одсто становништва сматра компјутерски неписменима, јер не уме да обавља ниједну од наведених активности.

Посматрано по општинама, највећи удео компјутерски писмених лица забележен је у централним општинама Београда, Врачар 76,9 одсто, Стари град 73,7 одсто, Нови Београд 70,9 одсто, Савски венац 69,9 одсто, Звездара 67,6 одсто, Вождовац 65,4 одсто, Чукарица 62,6 одсто, Раковица 61,2 одсто, Палилула 57,7 одсто и Земун 57,4 одсто,

У Новом Саду удео компјутерски писмених лица је 62,8 одсто, а у Нишу 55,9 одсто, док је најмањи удео компјутерски писмених забележен у општинама Гаџин Хан - 18,7 одсто и Мало Црниће - 19,4 одсто.

У међупописном периоду од 2011. до 2022. године, удео компјутерски писмених лица у укупном становништву старости 15 и више година порастао је са 34,21 одсто на 45,73 одсто.