На састанку са председником Црне Горе Јаковом Милатовић носилац листе "За будућност Црне Горе" (ЗБЦГ) Милан Кнежевић казао је да та политичка опција жели да види власт некадашње тридесетоавгустовске већине која је поразила ДПС Мила Ђукановића, и да њену основу треба да чине Покрет Европа сад, ова коалиција која окупља просрпске партије, Демократе и странке мањина.
Како је рекао Кнежевић, коалиција коју предводи требало би да добије место председника парламента, а најстабилнија влада би била она коју подржава 49 посланика у парламенту који има 81 место.
Покрет Европа сад (ПЕС) са друге стране саопштио је да је "штета што једна чланица коалиције ЗБЦГ има исто мишљење као ДПС", мислећи очигледно на Демократску народну партију Милана Кнежевића.
Кнежевић на то одговара да су дали пун допринос преговорима о новој влади, посебно у делу који се односи на принцип расподеле функција и ресора уз уважавање броја освојених гласова.
"Још смо спремни на одређене уступке, али нисмо спремни на било каква понижења или девалвацију изборне воље грађана. Подсетићу да смо у 42. влади чинили 67 одсто скупштинске већине, па смо ипак подржали владу Здравка Кривокапића, без иједног министра у тој влади. Ми смо казали Спајићу да желимо да будемо део те владе састављене од тридесетоавгустовске већине, сматрамо да ПЕС треба да предложи мандатара али да правила која важе за друге треба да важе и за ЗБЦГ. Мислим да је то поштено, и да нигде нећете у Европи наћи да други који су по снази у већини треба да буду третирани као последњи по процентима", казао је Кнежевић.
Он је рекао да је ПЕС написао десет принципа које је проследио свим актерима преговора о формирању владе, а у седмом се наводи да ће се расподела функција и ресора обавити сходно броју освојених гласова и мандата.
"Ако применимо то, место премијера припада ПЕС а место председника парламента савезу ЗБЦГ. И не видим шта је ту спорно, ако знамо да је наша коалиција освојила дупло више мандата него колеге из Демократске Црне Горе. Не можемо прихватити да други буде први", рекао је Кнежевић.
Место председника Скупштине Црне Горе посебно је спорно, а највероватније зато што по сили Закона о тајности података председник парламента има приступ тајним и обавештајним подацима.
У члану 26 споменутог закона се наводи да приступ тајним подацима без дозволе, одмах након председника Црне Горе који је на првом месту, има председник Скупштине. Такође, председник Скупштине је једно од овлашћених лица које може да одреди степен тајности података на "строго тајно".
Многи управо због ових високих овлашћења председника Скупштине виде разлог упорног одбијања Спајића да Кнежевићу дозволи преузимање ове функције, имајући у виду да Запад ову просрпску коалицију види као "реметилачки фактор" у Црној Гори.