Извештај ЕУ о људским правима за 2022. у Србији: Ојачати институције и слободу изражавања

У Извештају ЕУ о људским правима за 2022. годину наводи се да је законодавни и институционални оквир Србије за очување основних права углавном успостављен, и да је потребно ефикасно и доследно га спроводити.

Тим пре, додаје се, што је Србија усвојила нове стратегије за инклузију и борбу против дискриминације Рома, као и акционе планове за родну равноправност.

"У том погледу Србија треба да ојача институције за људска права издвајањем неопходних финансијских и људских ресурса, и успостављањем процедура које ће обезбедити поштовање пресуда Европског суда за људска права, као и његових привремених мера", пише у извештају.

У документу се додаје да су у неколико случајева напада и претњи медијским професионалцима, полиција и тужилаштво брзо реаговали, али да је потребно додатно ојачати у пракси свеукупно окружење за несметано остваривање слободе изражавања, пошто случајеви претњи и насиља над новинарима и даље изазивају забринутост.

Наводи се и да је од кључног значаја да се преостале и нове препоруке Канцеларије за демократске институције и људска права (ОДИХР) и тела Савета Европе у потпуности имплементирају, у транспарентном процесу, много пре било каквих нових избора и уз укључивање и консултације стручног цивилног друштва организације.

На 'Косову' корупција и организован криминал

Када је реч о тзв. Косову, у извештају пише да ситуација на северу и даље "остаје изазов", посебно у смислу корупције, организованог криминала и услова за слободу изражавања, укључујући и нападе на медијске раднике.

Наводи се да је масовно иступање Срба са КиМ "из јавних институција", а потом и постављање барикада негативно утицало на безбедносну ситуацију и владавину права на северу где, како је наглашено, правосудни систем и полиција раде са "веома смањеним капацитетом", као и д, у том смислу, ЕУ наставља да олакшава дијалог о нормализацији односа Београда и Приштине, и примећује да су се у односима две стране понављале кризе и током 2022. године те да ситуација на терену остаје крхка.

Упркос томе, извештај поздравља то што су две стране 2022. године усвојиле Мапу пута за имплементацију енергетских споразума, са којима су се договориле само за путовања са личним картама и постигле договор да се уздрже од даљег поступања по питању пререгистрације те да се омогући да се дијалог фокусира на недавни предлог ЕУ о нормализацији односа.

Влади у Приштини су, како се наводи, потребни капацитети за рационализацију и надгледање политика и закона о основним правима, затим побољшање, укључујући координацију механизама за заштиту људских права, родну равноправност и права невећинских заједница, како на централном, тако и на локалном нивоу.

"Док Устав штити од дискриминације на основу полне оријентације, опште прихватање и јавна свест о правима ЛГБТИ особа остаје ниска. Потребно је учинити више како би се обезбедила родна равноправност и заштита деце у пракси. Потребни су напори да се ефикасно гарантују права припадника мањина, укључујући Роме, Ашкалије и Египћане, особе са инвалидитетом и расељена лица", наводи се у извештају.

ЕУ наводи да су у тренутном глобалном окружењу указивали на кршења људских права и злоупотребе где год да су се оне догодиле, позивајући се на правду, одговорност и престанак некажњивости.

"У мобилизацији без преседана, ЕУ је била активнија него икада раније да подвуче да су ови акти незаконити, да треба одмах да престану и да ће имати последице", навео је шеф дипломатије ЕУ Жозеп Борељ у предговору годишњег извештаја.