"Од доласка Аљбина Куртија на власт, ниједна пошиљка лекова није из централне Србије могла да уђе на Косово и Метохију. Ништа није промењено ни са овом последњом накарадном одлуком (блокадом уласка за камионе са српским таблицама и са српском робом на административним прелазима, прим. а.) него је снабдевање само отежано још и за намирнице", каже за РТ Балкан Златан Елек, директор Клиничко-болничког центра у Косовској Митровици.
Курти намерава, како наводи др Елек, да изазове хуманитарну катастрофу и да угрози један од виталних стубова опстанка српског народа на Косову и Метохији, а то је Клиничко болнички центар у Косовској Митровици који пружа око 90 посто здравствених услуга на територији покрајине.
"У прилог овоме говоре и чињенице да нас, као и СПЦ, поједини парламентарци из Велике Британије, третирају као шверцере оружја. До сада је било више од стотину прегледа санитетских возила на територији Косова и Метохије, и ни у једном санитетском возилу није нађено ни хладно оружје а камоли ватрено, сем пацијената и санитетског материјала", каже др Елек.
Према речима др Елека, управо са доласком Аљбина Куртина на власт, "наступају проблеми за цео српски народ на територији Косова и Метохије а Клиничко болнички центар у Косовској Митровици дели судбину свог народа".
"Од његовог доласка на власт имамо проблеме са снабедевањем лековима, физиолошким растворима, санитетским материјалом, са кретањем санитетских возила са КМ таблицама, са претресањем возила, пресретањем возила, са киднаповањем, малтене, возача санитета, одузимањем санитетског материјала из наших возила који нам до данашњег дана није враћен. Све то траје у континуитету три године и залихе које смо имали од раније су при крају. Не бих сада да лицитирам колико је то дана или месеци с обзиром да је сезона годишњих одмора у току и зависиће од броја пацијената. Оно што нас боли и што је проблематично јесте да нико из међународне заједнице није реаговао, и поред толико упућених апела нема побољшања ситуације. Не смемо заборавити да наш КБЦ има 550 кревета, од тих 550 лежајева скоро две трећине је свакодневно попуњено“, каже др Елек.
По његовим речима, у КБЦ у Косовској Митровици, посебно од увођења блокада на Јарињу и Брњаку имају „огромне проблеме и са снабдевањем храном“.
„Ми се храном снабдевамо из централне Србије, то је млеко, млечни производи, хлеб, пецива, брашно, све то полако понестаје и у продавницама су рафови све празнији и то брине српску популацију и на северу КиМ и на целом Косову и Метохији“, речи су др Елека.
У Клиничко-болничком центру у Косовској Митровици сем Срба лече и велики број људи других националности.
"КБЦ Косовска Митровица пружа услуге свим оболелима без обзира на националну и на верску припадност и на боју коже, ми смо положили Хипократову заклетву, која нас обавезује да укажемо свакоме помоћ. И није мали број пацијената који се лече код нас без обзира да ли имају или немају наше здравствено осигурање", каже др Елек.
Велики проблем у Северној Митровици као и на северу КиМ уопште јесте и снабдевање лековима државних апотека.
По незваничним информацијама нашег портала, државне апотеке на северу покрајине последњи товар лекова из централне Србије званично добиле су још током 2016. године, и пацијенти су у Митровици, Зубином Потоку, Лепосавићу, Звечану, лекове на књижицу, на рецепт, могли да подигну док су трајале те залихе.
"Људи којима препишемо терапију, лекове на рецепт могу да набаве једино у Рашки", каже др Елек.
Са друге стране, у приватним апотекама на северу није могуће доћи до лекова преко рецепата РФЗО.
"Неки од лекова могу се набавити овде у Северној Митровици у приватним апотекама, али, по пуној цени, и то често скупље него у централној Србији. Имајући у виду општу материјалну ситуацију, није тешко проценити колико људи може себи да приушти да лекове набавља у приватним апотекама по пуној цени", каже један од наших саговорника, Србин из Северне Митровице.
Сам одлазак у Рашку по лекове повезан је са другим, бројним ризицима којима су људи са севера Косова и Метохије изложени.
"Први ризик са којим смо суочени кад пођемо у Рашку по лекове јесте да нас неко ухапси на Јарињу, да се испостави да смо на некој од листа за хапшење. Други ризик јесте да нам по повратку из Рашке на Јарињу или на Брњаку не дозволе да на Косово уђемо са колима са КМ таблицама. Треће, сваки тај одлазак кошта, треба платити аутобуске карте, гориво за кола, и то у ситацији када су поскупљења бројна и све већа, када је људима сваки динар потребан. Четврто, али веома важно, сваки пут кад одемо по лекове у Рашку, под ризиком смо да нам на Јарињу, Брњаку те лекове одузму косовска полиција или царина, макар се радило о једној јединој кутији или табли неког лека. Ово због тога што се ти лекови које купујемо у Србији на Косову налазе на црним листама забрањених лекова", каже наш саговорник из Северне Митровице.
Још од раније, лекови који се производе у фабрикама у Србији стављени су на листу лекова који се не могу дистрибуирати и продавати на Косову.
Несташица је и неких лекова за хроничне болеснике, па су људи принуђени да траже заменске лекове који најчешће стижу из Северне Македоније и Словеније.
И што се тиче основних животних намирница стање на северу КиМ је све теже, рафови у продавницама су све празнији. По речима наших саговорника из Северне Митровице, троше се последње залихе млека, млечних производа из Србије, у неке продавнице стиже млеко из Македоније.
"Хлеба има јер се он прави овде у Митровици. Са друге стране и оно производа што има на рафовима све је скупље, паковање павлаке од 700 грама овде кошта 300 динара, флаша јогурта је 270 динара, уље је, негде сам видео, 240 динара", каже наш саговорник.