На основу увида у академске семинарске радове професори су констатовали да српски студенти имају све скромнији речник, а то је уједно потврдило ранија истраживања – млади користе свега шестсто речи, док је у писаним медијима заступљено тек две стотине.
С тим у вези је и податак да на нашим универзитетима, иако имају више катедри за српски језик, у првом уписном року и ове године нису попуњена места ни на једној.
Струка сматра да је неопходно развити љубав према матерњем језику код ђака и студената, али и вратити их читању белетристике, премда је свесна да је тешко такмичити се с електроником и свим слојевима вештачке интелигенције.
Такође, да бисмо очували језик и културу, треба и повећати број часова матерњег језика.
"Србистика, српски језик, српска књижевност, ћирилица у свему томе као известан симбол потражују велику борбу, велику будност и недопуштање да се падне у амнезију и заборав. Факултети, пре свега наш београдски факултет и универзитет, морају да остану помало и архаични у покушају да се спасе драгоцена аура нашег смисла постојања и сачува не као архаична ствар већ као ствар виталне и велике будућности", истакао је академик Светислав Божић за РТС.
Додао је да у очувању језика морају да учествују и породица и друштво. Друштво пак не сме да упропасти породицу, а очувана породица може да спасе друштво.
"Све је страшно везано, а српски језик је та дивна, прагматична мекота која даје виталност и снагу једном народу да претраје веома комплексна и сложена времена која нису ни прва, нису ни последња, али нису наивна. Мало смо се успавали", нагласио је Божић.
Академик је рекао и да је србистика врло важан простор живота српског народа, простор којим он улази у своју меморију, виталност, просторе слободе. Захваљујући њој може се путовати кроз литературу, историју, духовност.