Све више гојазне деце: Од септембра додатни часови физичког васпитања

У 120 одељења основних и средњих школа од септембра се уводе додатни часови физичког васпитања. Тиме почиње пилот пројекат "Свако дете има право да одраста здраво", који реализују министарства просвете, спорта и здравља.

Народна посланица и председница Пододбора за спорт Народне скупштине Татјана Медвед каже за РТС да је аларм био што је последњих неколико година све више гојазне деце, са слабом моториком. Овим програмом они добијају два додатна часа физичког васпитања, тако да ће основци имати физичко пет пута недељно, а средњошколци четири пута.

Идеја пројекта "Свако дете има право да одраста здраво" је да се унапреди физичко васпитање деце и њихово здравствено стање које ће бити пропраћено редовним систематским прегледима.

За сада су пројектом обухваћене школе у којима се настава одвија у једној смени, учествује 70 одељења од првог до четвртог разреда, 30 од петог до осмог и 20 одељења средње школе.

Медвед истиче да је Министарство просвете одлучило да је то најбољи модел како би могли да крену у припрему за примену на цео систем од школске године 2024/2025.

"Резултати знамо какви ће бити и шта ће повећање, тј. унапређење наставе физичког васпитања, показати и колико ће допринети пре свега здрављу деце", додаје Медвед.

Указује да је аларм био што је последњих неколико година све више гојазне деце, са слабом моториком.

"Ми у спорту смо препознали да нам је база изузетно слаба, јер нам деца долазе технички недовољно припремљена да бисмо могли да радимо са њима", додаје.

Наглашава да је кључно праћење здравственог стања, а то је увођење спортских лекарских прегледа, који ће осим основног прегледа подразумевати и обавезан ЕКГ и крвну слику, јер су то параметри из којих може да се ваде значајни извештаји и прати здравље деце.

Основци ће имати физичко пет пута недељно, средњошколци четири пута
Овим програмом ђаци добијају два додатна часа физичког васпитања, тако да ће основци имати физичко пет пута недељно, а средњошколци четири пута.

Медвед наглашава да је најбитније да свима буде јасно, родитељима најпре, да то није преоптерећивање деце, као и да физичко васпитање није спорт.

"Постоје три сегмента у физичкој култури – то су физичко васпитање, спорт и рекреација. Кроз физичко васпитање децу учимо физичким активностима, повећавамо њихове физичке активности кроз које ћемо да радимо на њиховој моторици, на њиховим когнитивним способностима, које укључују перцепцију, концентрацију", објашњава Медвед.

Лекарски прегледи ће бити у школама

Навела је и да данас имају састанак Радне групе на којем ће се утврдити где ће се лекарски прегледи изводити.

"Циљ нам је да их доведемо у школе, да се сви лекарски прегледи врше у школама. Значи да је школа та која ће све то да организује, осим образовања и те прегледе", додаје Медвед.

Наглашава да су сви уједињени у овом пројекту који треба да има дугорочно решење по здравље наше деце, а свакако и здравље наше нације, јер су деца стубови нашег друштва сутра.

Физичко стање деце није задовољавајуће, а према ранијим истраживањима свако осмо дете било је гојазно. Деца имају проблеме и са моториком.

"Ти подаци до којих смо покушали да дођемо се негде и преклапају. Дете ради физичко, а уједно је у неком систему спорта, па се налази на две листе. Министарство спорта тренутно ради на томе да изнедри начин како ћемо да имамо те праве извештаје, праве статистичке извештаје које ће да показују право стање", додала је Медвед.

Истиче да се спортом не бави велики број деце.

"Када радим промоције по основним школама и када долазимо на час физичког, имам мали број деце који је одмах спреман да буде активан, да учествује и прилично велики број деце, посебно девојчица, које чак нису ни у спортској опреми у смислу дреса и шорца. И то је још једна од иницијатива која ће бити имплементирана, јер просто мора детету да са тим начином да долази на физичко васпитање са мајицом и шорцем између осталог утиче на његово васпитање да брине и о свом здрављу и о својој личној хигијени", објашњава Медвед.

Шта је разлог смањене физичке активности?

Татјана Медвед каже да је много ствари на то утицало.

"Не постоји један разлог. Ако се окренемо у последњих 30 година од распада Југославије, све се дешавало, дешавале су се разне промене у нашој држави. Дошла су времена где нашем детету данас већу пажњу и концентрацију одвлачи нешто друго, а не оно на шта смо ми навикли", каже Медвед.

"Међутим, ја стичем другу слику, када изађем да радим са децом и када промовишемо и када их активирамо, они су спремни одмах и за лопту, посебно за лопту, било ногом или руком, али и за те игре, спремни су да одмах уђу и није баш све да може на мобилном", наглашава Медвед.

Ипак, технологија може да помогне у овом пројекту, а планира се, додаје, и увођење софтвера за праћење физичке активности деце.

Чему спорт може да нас научи?

Татјана Медвед има импресивну спортску каријеру са преко 200 наступа у дресу рукометне репрезентације. На питање шта је за њу право спортско васпитање, каже да стално истиче да је такву каква јесте створило родитељско, школско и спортско васпитање.

"Тај спортски дух, ја се нисам родила са њим – то је мени спорт уткао. И то су просто неке ствари које сам кроз спортску каријеру изнедрила у себи и то су легати који су оставили, које ја морам и имам обавезу и моралну и спортску да преносим на друге", додаје Медвед.