Процењује се да ће гојазност до 2030. бити у изузетном порасту код популације у Србији и сматра се да ће свако четврто, па и треће дете бити гојазно, каже Снежана Маринковић, нутрициониста-дијететичар са одсека за промоцију здравља Завода за јавно здравље Ваљево.
Како каже, одраз тога је сигурно седалан начин живота, смањена физичка активност, неправилна исхрана, увођење брзе хране...
"Деца немају уоброчену исхрану, као што треба да буде, а то је доручак, ручак, вечера и две ужине. Нема заступњености уопште у смислу беланчевина, масти и угљених хидрата, да буду довољно распоређени онако како треба у исхрани", објашњава Маринковић за РТ Балкан.
У 120 одељења основних и средњих школа од септембра се уводе додатни часови физичког васпитања. Тиме почиње пилот пројекат "Свако дете има право да одраста здравo" који реализују министарства просвете, спорта и здравља.
Aларм је био што је последњих неколико година све више гојазне деце, са слабом моториком.
"За увођење сам физичке активности, јер без покретања тела и без свакодневног рада на себи ми ћемо имати једну болесну популацију, јер гојазност је изузетна подлога за развој и кардиоваскулраних болести и дијабетеса и низа других здравствених проблема", рекла је Маринковић за наш портал.
Истиче да треба увести едукацију као промоцију здравих стилова живота, јер, како додаје, ми ако радимо на образовању одраслог становништва пре свега родитеља, онда нећемо ни имати неедуковану децу.
Физичко стање деце није задовољавајуће, а према ранијим истраживањима свако осмо дете било је гојазно, а имају проблеме и са моториком.
"Недовољно развијена крупна и ситна моторика доводе до различитих поремећаја, почев од здравствених - лошег држања, слабости мишића, деформитета ногу и стопала, гојазности, преко когнитивних као што су дислексија, дисграфија, поремећаји учења итд. до психолошких, социјалних и емотивних у периоду детињства и адолесценције када се тешко уклапају у друштво, бивају одбачени, имају низак ниво самопоуздања и показују знаке депресивног расположења", каже за наш портал психолог Бојана Томић.
"Савремено доба и стимулација коју деца данас имају преко екрана, оставља их приковане за столицу, жељне непрестане стимулације, при чему тело остаје изопштено, мирно и без покрета", истиче она.
Деца сатима седе и не осећају своје тело, додаје, јер нису са њим у контакту.
"Бити у контакту са телом захтева време и стрпљење што данашњој деци мањка јер све што се не дешава брзо, стално и не окупира их у потпуности, у њима изазива осећај екстремне досаде, фрустрације са којом не умеју да се изборе", каже Томић.
Објашњава да играње фудбала у парку бива замењено виртуелном утакмицом, здрава храна и здрава ужина бивају замењене брзом храном.
"Средина која стимулише кретање и активност бива замењена ограничавајућом средином где дете треба да буде мирно и послушно", каже Томић.
Наглашава да редовна физичка активност обнавља ћелије, обезбеђује бољу циркулацију и доток кисеоника до органа, регулише ниво серотонина (познатог као хормон среће), повећава лучење ендорфина, хормона који је задужен за побољшање расположења и енергије, регулише ниво допамина, супстанце за "награђивање" у мозгу, побољшава ефикасније суочавање са стресогеним ситуацијама.
"Физичка активност такође побољшава памћење, повећава емоционалну стабилност, смањује депресију, утиче на квалитет сна. Током физичке активности долази до природног пораста концентрације хормона раста", истиче Томић.
Професор др Душко Илић са Факултета спорта и физичког васпитања исто сматра да је доста деце инертно.
"Деца у Србији треба да имају барем три пута више терена на отвореном, деца у Србији су запостављена једним делом од својих родитеља, а друга ствар је модификована храна. У Србији се више не конзумира врхунска храна, него на жалост прилично модификована", истиче Илић.
"Деца морају да се навикавају на поврће и релативно мало на воће, јер то обезбеђује стабилност да не буду после повремено лажно гладна и томе слично", наглашава он, додајући да деца треба да конзумирају црвена меса што је могуће млађа.
Шта је последица гојазности код деце?
Што се тиче гојазности код деце, проф.др Јагода Јорга истиче да ми нисмо ни гори, а нажалост ни бољи од тренда у читавом свету.
"То је последица и такве хране, прехрамбене индустрије, маркетинга, који је тако агресиван према деци, те веома лоше хране, то је последица и употребе велике количине различитих напитака било да су они заслађени шећером или било чиме другим", сматра Јорга.
"Наравно све је мање активног начина живота, није питање само спорских активности него укупно, а ту су најмање крива деца, она носе последице начина живота својих родитеља", истиче Јорга.
Постоји ли решење?
"Лакше је деци да у школској средини буду активна, него да то раде сами или са родитељима и то је сјајна инцијатива, али би било идеално да то буде праћено макар школским оброцима. То је нешто како школа може да утиче или друштво - топли оброк или ужине, онда би ту био ефекат потпунији", наглашава Јорга.
"Оно што је сигурно је да је деци потребно у већим количинама то су на првом месту млеко и млечни производи, интегралне житарице укључујући интегрални хлеб и неке фине намазе, већа количина поврћа у исхрани. Из мог искуства велики број деце није стекао навику да једе поврће, што је страшно, нити га воли", истиче она и додаје да оно што би ваљало да садрже школски оброци је риба.