Државни врх Хрватске у Книну: Славе протеривање Срба у "Олуји" уз кишу и натопљену заставу (ВИДЕО)

Срби тугују, за страдале у акцији "Олуја" служени су парастоси у Србији и у више православних храмова у Хрватској. Посебно тешко у овим данима је и Србима повратницима, у Книну и околини, где Хрватска годишњицу "Олује" данас слави као "Дан победе".

У Книну су код споменика "Олуја 95" венце положили представници породица погинулих учесника у "Олуји", ратних војних инвалида, ратни команданти и представници удружења из Домовинског рата, како званични Загреб назива сукобе 1990-их у Хрватској, као и председник Хрватске Зоран Милановић, председник Хрватског сабора Гордан Јандроковић и председник Владе Андреј Пленковић, преноси Хина.

Министар бранитеља Томо Медвед оценио је да је "Олуја" круна свих битака у рату, наводећи да "верује да су сви хрватски бранитељи данас, сам хрватски народ, итекако поносни".

Полиција је на уласку у Книн зауставила припаднике Удружења ветерана 9. бојне ХОС-а Рафаел витез Бобан. Чланови тог удружења, предвођени Марком Скејом, претходних година су редовно долазили у Книн и увек узвикивали поздрав "За дом спремни", преноси портал Индеx.хр.

Рано јутрос Војни оркестар пробудио је Книњане, а остатак програма требало би да изгледа као и сваке године, полагање венаца, обраћање званичника, летачки програм, концерт на крају.

За Србе, који на то гледају потпуно другачије, сећају се у миру, јуче су служени парастосу у православним храмовима и они са којима је разговарала екипа РТС-а рекли су да ће традиционално овог 5. августа заобилазити Книнске улице.

Грађански рат, а потом и злогласна акција "Олуја", а то је видљиво на сваком кораку, потпуно су променили слику града, преносе "Новости".

"Ово вам је тужан град српског страдања и хрватске победе која се претворила у економску пропаст", каже мештанин за "Новости". 

"Пре рата Книн је био индустријско-пољопривредни центар и важно железничко чвориште. Био је 1987. град са 12.000 запослених, од чега трећина у железничком саобраћају, а око 3.500 у фабрици вијака ТВИК! Данас је на подручју општине свега око 3.000 запослених, највише на државним јаслама."

Захваљујући свом положају на раскрсници путева за Далмацију, Лику и Босну, Книн је, подсећа наш саговорник, био једно од најважнијих железничких чворишта не само у Југославији.

Од старих индустријских погона данас ради једино поменути ТВИК, који има око 400 запослених, а ни трага више нема од некадашње фабрике текстила, три грађевинска предузећа, погона за прераду житарица и сточне хране.

У последње три деценије број становника у самом граду смањио се готово за трећину. На почетку последње деценије 20. века, у самом граду је живео 12.331 становник, од којих више од 80 одсто Срба. Према последњем попису Книн има 8.317 житеља, при чему је национална структура потпуно другачија: Хрвата је 84,6 одсто, а Срба свега 13,4.