Драматичне слике поплава из Словеније и Хрватске видљиве су из свемира, а ситуација са терена говори о броју мртвих, оштећеним кућама, инфраструктури и огромној материјалној штети.
Пљускови и високи водостаји река изазвали су бројне проблеме и у јужној Аустрији, где је у реци Глан у Корушкој погинуо један мушкарац.
Према прогнози РХМЗ-а, Сава ће наредних дана бити у порасту, али до краја недеље не предвиђа се водостај већи од 200 центиметара, док се услед могуће велике количине кише у Моравичком и Златиборском округу, могу очекивати изливања у долини ове реке, али и њеним притокама.
"У питању су мањи, бујични токови, који су се делимично изливали и током кишног периода у мају и јуну. То су пре свега река Бјелица у Драгачеву, а на територији града Чачка Лозничка река у МЗ Лозница, Трнавска река, али и Бресничка река и река Жутаја у МЗ Катрга, на граници општина Чачак и Краљево", наведено је.
Климатолог Владимир Ђурђевић за РТС каже да ће талас високог водостаја из поплављених подручја региона стићи у наредна четири дана у Србију.
"Мислим да ће ниво Саве у Београду порасти за два метра. Сава је велика река, поплавни талас дуго путује, имамо времена да реагујемо, али смо далеко од нивоа који се сматрају припремом за редовну или ванредну одбрану од поплава. Можемо бити сигурни да ништа страшно неће да се деси", рекао је Ђурђевић.
Додаје да имамо довољно простора у речном кориту да примимо и више воде него што ће доћи за четири дана.
"Кад ће бити врх таласа високог водостаја је питање, али ће у наредних шест-седам дана ситуација да се смири", напомиње климатолог.
Објашњава да Сава на свом току има више ретензија, односно места где може вода да се испусти, неки пут плански а неки пут то природа сама ради.
Те ретензије могу да прикупе велику количину воде и да смање поплавни талас у тренутку када дође до Београда или када буде код Шапца и Сремске Митровице.
"Није ситуација толико критична да будемо посебно забринути, треба пратити неуобичајене ситуације или стања", подвукао је Ђурђевић.
Гост РТС-а нагласио је да у наредних пет-шест дана у целом региону скоро неће бити падавина.
"Данас се рецимо у Србији очекује нешто падавина на самом југу земље. Тако да у том смислу опет можемо бити сигурни да ово што је тренутно стање у Сави неће бити погоршано неким додатним падавинама у региону. У том смислу и та информација нам иде на руку да нећемо потенцијално ући у неке ризичне ситуације", наводи он.
Он примећује да се ситуација са климом мења, тако да кућа која је пре 50 година била ван плавне зоне, сада више није.
"Зато што кише могу да буду јаче и плавна зона може да буде већа. Тако да бујична поплава може да однесе куће и објекте са веће површине него што је то пре било. Једноставно, промена климатских услова довела је до тога да је већа површина око реке данас у ризику од поплава него што је била у прошлости", објаснио је климатолог.
Сматра да морамо да мењамо нашу инфраструктуру и начин одбране од поплава како се овакве ствари не би дешавале у будућности.
"У наредних 30 година видећемо додатне климатске промене. Тако да неће само први ред кућа да буде угрожен, него ће бити угрожен и други ред", рекао је Ђурђевић.