Србија и Балкан
Миливојевић: Нови притисак на Србију, иницијатори писма припадају албанском лобију
Србија је већ два века на дневном реду британске антируске политике и у британским круговима се третира као експонент руске политике и руског утицаја на овим просторима, каже Зоран Миливојевић
Дипломата Зоран Миливојевић оценио је да писмо које су званичном Вашингтону, Бриселу и Лондону упутили поједини европарламентарци и амерички конгресмени, који траже оштрију политику према Србији у контексту кризе на Косову и Метохији, представља нови притисак на Србију, наводећи да иницијатори писма припадају својеврсном албанском лобију.
Миливојевић је указао да су међу иницијаторима писма председница спољнополитичког одбора британског парламента Алиша Кернс, председник америчког сенатског одбора за спољне послове Боб Менендез и председник немачког спољнополитичког одбора Михаел Рот, те додаје да су Кернс и Менендез сада наставили активности које спроводе и у претходна два месеца.
"Менендез је иницирао и сведочење у америчком Сенату отприлике са истих позиција, са поруком да треба Србију притиснути, а не приштинску страну, а госпођу Кернс смо имали ових дана такође на вези са њеним тумачењем и ставом везано за приштинску страну. Неки од њених ставова су уграђени и у ово писмо", рекао је Миливојевић за Танјуг.
Он истиче да то све потврђује да постоји озбиљан проалбански лоби и да је, како каже, он сконцентрисан на законодавне позиције у појединим земљама, те да је индикативно да је ту велики број председника спољнополитичких одбора.
"Друга димензија везана за иницијаторе је то да премијер привремених приштинских институција Аљбин Курти и приштинска страна имају подршку споља. Ово је директна потврда мање-више онога што смо и претпостављали, да је просто немогуће да се Курти тако понаша, а да нема неку подршку споља. То је сада постало потпуно јасно, па чак и које су структуре у питању", рекао је Миливојевић.
Како је оценио, не само да постоји подршка Куртију већ је писмо на неки начин и покушај одбране Куртија с обзиром на то да је изложен притисцима и критикама у западним центрима моћи због политике коју спроводи.
"То је нарочито интересантно када је реч о САД с обзиром на то да ово мало искаче из онога што представници администрације у последње време говоре са критичком нотом и са одређеним притисцима према Куртију", напоменуо је Миливојевић.
Каже и да је иницијатива, односно писмо упућено званичницима на западу покушај британске политике да се експонира у важним европским пословима.
"Србија је већ два века на дневном реду британске антируске политике и у британским круговима се третира као експонент руске политике и руског утицаја на овим просторима. Кад се све сабере свакако је нови притисак и ради се о личностима које су присутне у политикама тих држава, али не треба очекивати велике домете", сматра Миливојевић.
Он је оценио да писмо неће превасходно утицати на оно што је актуелна политика западних центара моћи и њихових извршних власти и објаснио да је један од централних интереса запада деескалација, враћање дијалогу на јесен и да се обезбеди простор за нове изборе на северу КиМ, као и да платформа Охридског споразума буде основа за наставак дијалога.
"Ово писмо неће утицати на ту политику, али има одређену тежину и показује да има проалбанских структура које наступају са радикалних позиција и имају разумевања за политику Приштине", рекао је Миливојевић.
Поводом коментара председника Србије Александра Вучића на упућено писмо, оценио је да је Вучић потпуно у праву, наводећи да Србија има своје државне и националне интересе од којих не одустаје, као и да је писмо притисак да Србија промени своје ставове.
"Србија је циљ као независна и држава која има свој став и државни и национални интерес кога се не одриче. Ту је у првом плану КиМ, друго је став према Русији и према пријатељима, треће је став према Србима у окружењу и према РС. Србија никога не угрожава, све што ради, ради у складу са нормама и прописима и у складу са међународним правом", рекао је Миливојевић.
Србија такође не мења свој став по питању Украјине, а на питање да ли би Украјина могла да промени свој став према КиМ, о чему се ових дана спекулише, Миливојевић каже да не би било у интересу Украјине да промени тај став јер би, како каже, онда дошла у позицију да и њој не гарантују суверенитет и територијални интегритет.
