Некадашња ковид болница Мишелук у Војводини постаје центар за палијативно збрињавање најтежих пацијената. Да ли слично очекује и ковид болнице у Батајници у Београду и у Крушевцу, где би за болеснике са неизлечивим и тешким дијагнозама на овај начин било обезбеђено 2.000 кревета, пита се домаћа штампа.
Директорка УКЦ Војводине др Едита Стокић навела је да је Војводина први пут добила један овакав вид здравствене заштите, који ће обављати преко интернистичких служби.
"Палијативно збрињавање не значи само пружање здравствених услуга него се пацијентима омогућава да, у тешким тренуцима када се лече од хроничних и неизлечивих болести, имају што боље услове", истакла је она и додала да ће поред 50 кревета за пацијенте у Мишелуку, бити обезбеђене и просторије за породице болесника.
Ковид болница у Крушевцу, са око 500 кревета, празна је од маја, али конкретног решења за тај здравствени објекат још увек нема. Чак је и око 500 стално запослених практично без упослења.
"Ковид болница у Крушевцу ће припасти општој болници у Крушевцу, а Министарство здравља ће одредити како ће се користити зграда. Очекује се уредба Владе Србије о промени намене и о распоређивању постојећих кадрова, а ту је више од 100 лекара и 300 сестара", изјавио је директор УКЦ Ниш др Зоран Перишић.
Највећа ковид установа је свакако болница у Батајници, са око 1.000 постеља, где је последњи пацијент испраћен почетком јуна.
Министарка здравља др Даница Грујичић раније је изјављивала да би до краја године 150 кревета у Батајници могло да се припреми за палијативну негу.
"Али не може да се претвори у старачки дом. Оболели од Алцхајмерове болести нажалост неће моћи да леже тамо, већ они у терминалној фази болести, да не би умирали код куће. Велики је број људи којима је потребно продужено болничко лечење", рекла је министарка.
У Србији тренутно постоји потреба за палијативном негом 16.000 пацијената.