На 28 младих испаљено 87 метака: Парастос у Гораждевцу на 20. годишњицу страдања српске деце
У Гораждевцу је данас, у Цркви Пресвете Богородице, владика новобрдски Иларион одржао опело поводом 20-годишњице страдања српске деце на обали Пећке Бистрице.
На групу од 28 младих који су се 13. августа 2003. године купали у реци Бистрици, недалеко од центра села, испаљено је 87 метака, показала је истрага Унмика, одмах после злочина.
Погинули су тада 12-годишњи Пантелија Дакић и 18-годишњи Иван Јововић, а тешко рањени Ђорде Угреновић (20), Богдан Букумирић (14), Марко Богићевић (12) и Драгана Србљак (13).
Две деценије после од убиства Дакића и Јововића, имена убица су и даље непозната, а Еулекс је затворио истрагу због наводног недостатка доказа.
Унмик и тзв. Косовска полиција су тада саслушали преко 70 сведока и претресли више од 100 кућа, обећана је чак и награда од милион евра за информације о убици или више њих, али кривци никада нису пронађени, да би Еулекс 2010, а приштинско правосуђе 2015. године, затворили истрагу због наводног недостатка доказа.
Милош Терзић из Канцеларије за КиМ рекао је да је тај августовски дан један од најтужнијих и најнесрећнијих дана за српски народ на Косову и Метохији икада.
"Тог дана, пуцали су на српску децу и ударили на оно што нам је и као људима и као народу највредније и где смо најосетљивији. Пуцали су на децу и у том тренутку то није био само пуцањ на децу, већ и пуцањ на читаву Србију. И данас, после 20 година од тог монструозног чина, српска деца на Косову и Метохији живе, нажалост, и даље у страху, у изолацији, у неизвесности", рекао је Терзић.
Подсетио је да су и ове године албански терористи покушали у Штрпцу да убију српску децу, и то на Бадњи дан.
"Једина кривица Иванова и Пантова 2003. године јесте то што су желели да носе српско име и презиме поносно овде у Метохији и да заједно са својим родитељима, не желећи никоме зло, остану и опстану на својим вековним огњиштима. Република Србија се клања сенима наше прерано покошене младости у Метохији и заиста је важно да Република Србија никада више не буде слаба, како се никада овако нешто у будућности не би поновило. Влада Србије и Канцеларија за Косово и Метохију ће увек бити уз наш народ у Метохији и овај злочин ће остати упамћен као једна од највећих мрља за међународну заједницу која није успела или није хтела да испуни оно што им је дато Резолуцијом 1244 Савета безбедности Уједињених нација", рекао је он.
Подсетио је да је њихова обавеза сходно тој резолуцији, била да обезбеде и гарантују безбедно окружење за српски народ на Косову и Метохији и право на живот српској деци на КиМ.
"Србија данас негује и културу памћења и сећа се својих страдалника и невино страдале српске деце, и у Гораждевцу, и невино страдале српске деце, и у Јасеновцу, и на Петровачкој цести. Наш завет и задатак и ове генерације, али и свих будућих, јесте да тражимо правду која се очигледно негде изгубила", рекао је Терзић.
"Зато сада, са овог места, овде из Метохије, из Гораждевца, хоћемо да пошаљемо поруку и представницима међународне заједнице, али и онима у Приштини, да су Срби данас на Косову и Метохији уједињени и у болу и у тузи, да се држе заједно, а српска држава им је велика подршка и увек ће то да буде. Никада више неће дозволити нове погроме, протеривања, етничка чишћења и убијања српске деце. Не зато што то неко у Приштини не жели, очигледно је да жели и то смо видели на Бадњи дан у Штрпцу ове године, већ зато што то Република Србија никада неће дозволити", поручио је он.
Владика Иларион је рекао да се данас молимо Богу да се нађе онај који је починио овај злочин и "коме рука није задрхтала када је пуцао на децу".
"Рак рана је када кријеш убицу у свом дому. То трује друштво то трује наше односе. Не тражи се никаква наплата, никаква казна, ми хришћани очекујемо од Господа суд. За овај свет је добро да оно што је зло истерамо на чистац. Да се помолимо Богу да и то дође на видело", рекао је владика.
Милисав Дакић, отац убијеног Пантелије је казао да не зна да ли ће ишта бити предузето, не само када је ово убиство у питању, већ и сва друга на КиМ.
"Апеловао бих на све организације, структуре, да се укључе. За мене је осећај исти као и оног дана, и трајаће док ми траје душа. Не очекујем да се истага настави. Нас нико не обавештава, једино ви новинари када дођете. За нас би значило да се открије ко је убица. Замислите убица мог детета шета, можда ми се смеје. Био бих најсрећнији када би могло да се сазна и све оконча", рекао је он.
Ђорђе Угреновић који је преживео масакр и био тешко рањен поручио је да је то био велики злочин и велики ударац за све у Гораждевцу.
"Сећам се, као и тог дана. Ишли смо да се купамо...невина деца. Велике су врућине биле и то је једино место где смо могли да се расхладимо. Било је много деце, стотинак, можда и више, сви смо били тамо и одједном се десила рафална паљба која је покосила Ивана и Панта, и нас. Нажалост, они нису успели да преживе. Много је тешко. Овде сам основао породицу и планирам да останем. Имам четворо деце и живећу и трудићу се да Ивана и Панта увек спомињем и да они буду увек са нама", рекао је Угреновић.
Убиство деце у Гораждевцу је један од највећих злочина од доласка међународне мировне мисије на Косово и Метохију.
Гораждевац је највеће српско село у Метохији, али је после 1999. године и овог убиства, од 3.000 Срба, у њему остало још њих око 750.