(Не)радна недеља у Србији: Трговци неусаглашени, закон толерише, а профит диктира темпо

Многи се сећају нерадних недеља, када су градови личили на данашњих свега два или три дана у години, попут Нове године, Божића или Васкрса, када су све трговине били затворене, а само поједине дежурале.

Данас многи радници, углавном трговци, могу само да сањају такву радну недељу. Српски радници у просеку раде недељно најдуже у Европи.

У последњем кварталу прошле године, запослени у Србији су недељно проводили 42,1 сат на послу, показују подаци "Еуростата", статистичке агенције Европске уније (ЕУ).

Да ускоро неће бити одлуке о престанку рада недељом потврдио је и председник Србије Александар Вучић.

"У Хрватској су увели да се не ради недељом, што је катастрофална одлука. Док сам председник и док имам утицај у највећој политичкој партији, тако нешто се неће догодити, нагласио је Александар Вучић недавно гостујући на националној телевизији.

Из Министарства трговине, туризма и телекомуникација незванично кажу за РТ Балкан да никада није добро када државни орган регулише тржиште и одређује када ће се неко бавити или неће својим послом.

То је ствар популизма представника синдиката и то неутемељено кроз претходне анализе, поручују.

"Не постоји рационални разлог за тако нешто. Тржиште мора да буде слободно, тако да свако донесе одлуку за себе, па ко жели да не ради - ко му брани. Поента је да омогућимо да свако креира радно време и на тој вредности прави конкурентност. Они који су увели нерадне недеље доживели су значајан пад промета, а треба нагласити и да су се навике потрошача промениле у последњих 30 година тако да су сада највећи пазари управо у дане викенда", објашњавају из Министарства трговине и додају да том мером не бисмо добили никакве позитивне ефекте по нашу економију.

Закон о раду требало би да регулише радно време и прековремене сате који морају да буду плаћени, подвлаче из ресорног министарства.

Наглашавају да мали трговци имају проблем да пронађу радну снагу, те мисле да ће обуставом рада недељом релаксирати такву ситуацију и учинити трговину атрактивним сектором за запошљавање.

Тијана Маљковић,секретар у Привредној комори Србије каже да су њихове анализе показале да су трговци у сектору хране и пића неусаглашени по питању увођења нерадне недеље.

"Они сами немају заједнички став, а нема ни доброг примера праксе у региону. Тако да је изјава председника Вучића крајње легитимна", наводе из ПКС-а.

Са друге стране, они који су сагласни да недеља треба да буде дан за одмарање, оправдање виде у враћању институције недељног ручка и дружења са породицом.

Али, ни то није све.

Ранка Савић из Асоцијације самосталних и независних синдиката Србије каже да српски радници према статистици раде за 2,3 сата дуже од радника у Европи.

"Док свет уводи четвородневну радну недељу и нуде додатне нерадне дане за жене са болним менструалним циклусима, код нас се умањују права запослених, попут дужине трајања боловања. Таква политика ће им се обити о главу", упозорава Савићева.

Она каже да су анкете грађана показале да је њих 86 одсто за увођење нерадне недеље, као и затварања већине великих трговинских ланаца у тај дан.

"Само су шопинг молови тражили да раде, са чим се нису слагали мањи трговци", напомиње она и додаје да би од ове одлуке бензинске пумпе биле изузете, као и фаст фудови.

Вучић: Не пада ми на памет да се додворавам цркви

Да подсетимо, Вучић је гостујући на Пинк телевизији рекао да су преговоре о нерадној недељи покренули приликом формирања Владе, али да је остао непоколебљив.

"Један од прва три захтева им је био да се недеља уведе као нерадан дан, да не сме да се ради недељом. А после тога би било 'не сме да се ради петком, па четвртком'. Ја сам рекао нећу о томе да разговарам, не интересујете ме. Ко сте ви да мени браните да ја радим недељом, што бисте? Ко сте ви да забраните неком да прода у недељу пљескавицу, цвеће или било шта друго? Да бисте се неком додворили, цркви било којој, мада углавном католичкој која то тражи, због чега? На памет ми не пада да такве ствари радим", рекао је шеф државе у интервјуу телевизији Пинк.

Вучић је подвукао да морамо да радимо више да бисмо живели боље.

"Ми не можемо да издржимо да радимо све мање, а да су нам плате све веће и то не номинално, већ реално! Хајде да пробамо да зарадимо ту плату, да пробамо да радимо сат, дан више него у прошлој години", поручио је председник.

Стање у Хрватској и Црној Гори

Забрана рада недељом у Хрватској је ступила на снагу 1. јула ове године, што се, како пишу загребачки медији, у пракси показало лоше. Зато не чуди да је 75 одсто грађана Хрватске за укидање забране рада недељом, док је 25 посто против тога.

"Нејасно зашто законодавац већ у трећем наврату - 2004. и 2009. године,  форсира само једну групу предузетника а то су трговци, док му никад није пало на памет да такве забране намеће неким другим делатностима", пита се Доротеја Јурчић, адвокатица удружења "Глас предузетника" и додаје да су велики проблем гужве које настају суботом.

У Црној Гори нерадна недеља уведена је 2019. године, али противници сматрају да то није добро за привреду.

Из тог разлога донета је одлука да се на годину дана укине нерадна недеља током туристичке сезоне. 

"Трговина на велико и мало може се обављати недељом у периоду од 1. јуна до 31. августа и од 1. децембра до 31. јануара, искључиво у једној смени, у времену од 7 до 15 часова или од 15 до 23 часа, осим у продајним објектима смештеним у оквиру трговачких центара, у којим се трговина на мало може обављати само у времену од 10 до 18 часова. Трговац који обавља рад недељом за време сезоне дужан је да запосленом који обавља рад недељом омогући да као дан годишњег одмора користи прву наредну суботу. Запослени који ради недељом имао би право на увећање зараде у износу 80 одсто по часу", каже слово закона.

Циљ је, како додају, да се појача економска активност, да туристи троше више, да послодавци боље раде, а да држава има више прихода од пореза.

Нерадна недеља заживела је и у неколико градова БиХ, а остаје да Влада ФБиХ на јесен размотри предлог закона који би затворио продајне објекте недељом и у дане празника.

Немачка је, са друге стране, развила стратегију усмеравања потрошача у велике центре, па је донела одлуку о додатном опорезивању оних који желе да раде недељом.

Иначе, у Србији трговаца има око 300.000, а њихова зарада не прелази 70.000 динара, напомињу из синдиката трговине.