Србија и Балкан
"Франкфуртер алгемајне цајтунг": Путинови најбољи пријатељи на Балкану
ФАЗ признаје да се званична политика Београда не може назвати примарно проруском, па стога Србији замера то што не сузбија "анти-западне" медијске извештаје који Русију и Кину приказују у пријатељском светлу
После америчког Си-Ен-Ена који тражи оштрији однос према Александру Вучићу, немачки "Франкфуртер алгемајне цајтунг" (ФАЗ) устремио се на председника Србије и његовог колегу из Републике Српске Милорада Додика.
У тексту под насловом "Путинови најбољи пријатељи са Балкана" ФАЗ поред Вучића и Додика у ту категорију убраја и мађарског премијера Виктора Орбана, напоменувши пак да у њиховој "чврстој оданости Путину" ипак постоје разлике.
Додик отворено води проруску политику, а за политичку кризу у Сарајеву окривљује председника Републике Српске, наводећи да Додик смера да "трансформише Босну у конфедерацију држава као прелиминарни корак ка сецесији његовог дела државе", те да то наводно одговара Москви.
ФАЗ напомиње да је Берлин на Додикову наводну "сецесионистичку политику", како назива напоре председника Српске да сачува надлежности које том ентитету гарантује Дејтонски споразум, одговорио повлачењем немачких инвестиција чија вредност премашује 100 милиона евра, да су САД увеле санкције политичком врху Српске, док тужбу коју је јавни тужилац БиХ поднео против председника Српске назива "врхунцем" Додиковог пркошења високом представнику Кристијану Шмиту.
У тексту се додаје да Додика подржавају и Београд и Москва, али и Будимпешта, чији министар спољних послова Петер Сијарто пореди правно гоњење председника Српске са третманом Доналда Трампа у САД.
"Ми вас нећемо, али зашто нећете ви нас?"
ФАЗ признаје да се званична политика Београда не може назвати примарно проруском, па стога Србији замера то што не сузбија "анти-западне" медијске извештаје који Русију и Кину приказују у пријатељском светлу, што сматра главним разлогом за то што опада подршка Срба за чланство у ЕУ.
"Ово је у крајњој линији небитно, јер такав корак ионако није планиран, али илуструје промену атмосфере која се десила у Србији у последњих десет година", искрен је немачки лист.
У тексту се додаје да је велики број Руса доспео у Србију након почетка Специјалне војне операције, где су оберучке прихваћени.
Међутим, ФАЗ тврди да руски политички дисиденти осећају притисак и у Србији, чије руководство наводно уме да запрети необнављањем боравишне дозволе.
Листе се на крају обрушио и на Александра Вулина.
Владимир Кара-Мурза, потпредседник невладине организације "Отворена Русија" у чијем су одбору својевремено седели Хенри Кисинџер и лорд Џејкоб Ротшилд, и који је у Русији осуђен на казну од 25 година затвора због велеиздаје, тврди за ФАЗ да је руска опозиција била "систематски" прислушкивана током у току покушаја да организује координациони састанак у мају 2021. године, а да је тадашњи министар унутрашњих послова Александар Вулин наводно лично предао сакупљене податке руској обавештајној заједници.
