Џабе је такозвано "Косово", путем конкурса Националног савета Албанаца у Србији, бацило 45.000 евра на уметност прешевског продуцента Ганија Веселија, јер његови филмови, решио је Виши суд у Врању, неће бити приказани у Србији.
Врањско правосуђе које је одлучивало о судбини два његова остварења решило је да забрани "стављање у промет и јавно приказивање" краткометражног филма под називом "Онај који је изневерио" ("I pabesi"), које је снимило удружење "Колосеум продакшн" из Прешева, и то на основу члана 28. Закона о кинематографији.
Та одредба, наиме, забрањује приказивање кинематографског дела којим се "заговара или подстиче дискриминација, мржња или насиље према лицу или групи лица због њихове припадности или неприпадности раси, вери, нацији, етничкој групи, полу, због њихове сексуалне оријентације или било које друге личне имовине".
"Beћe је наведеним решењем нашло да треба забранити стављање у промет и јавно приказивање и кинематографског дела под називом 'Heshtja Vret', односно на српском 'Тишина убија', које је снимило исто удружење, али до испуњења обавезе да аутор и продуцент филма Гани Весели из најавне и одјавне шпице уклони обележје 'Република Косово' и у филму истакне ознаку да се дело не препоручује лицима млађим од 16 година и о томе достави доказ Вишем суду у Врању", саопштили су из ове правосудне институције за РТ Балкан.
При доношењу одлуке, веће овог суда је, уз остале доказе, "посебно ценило" основни и допунски налаз и мишљење Филмског центра Србије, из кога, међутим, нису одговорили на питања која је о овом случају поставио РТ Балкан. Ни судија, Александра Тошић Арсић, која је председавала већем које је одлуку донело, у време писања овог текста није била доступна за коментар, тако да, засад остаје само да се нагађа на који то начин спорни филм шири мржњу.
Будући да је донекле и логичан закључак да се поменута мржња односи на Србе, аутор дела Гани Весели пожурио је да устврди да његов филм са Србима заправо нема никакве везе, док су се аналитичари из Прешевске долине који су говорили за швајцарски "Кантон" одмах пожалили да "Србија, као и у време Милошевића, забрањује све што је албанско".
Весели истиче да његова дела не подстичу мржњу, непријатељство и дискриминацију, и наводи да док један филм говори о човеку који је страствени љубитељ оружја кога пријатељ пријављује полицији, други је прича о младим људима који убију свог стрица и чији злочин се открива двадесет година касније.
Продуцент је српским институцијама поручио да ће се жалити, као и да из филма неће избацивати обележја самопроглашене државе која га је иначе финансирала. Уз то се пожалио и на српски превод свог дела, тврдећи да је, кроз њега, назив филма изгубио смисао. Требало би, каже, да се филм зове "Неверник".
Иначе, занимљиво је, с обзиром на такав назив филма, и у најмању руку иронично, ако не и увредљиво, то да је илустрација плаката за "Неверника" - готово идентична ранијим кинематографским приказима страдања Исуса Христа.
Будући да из трејлера за филмове "Неверник" и "Тишина убија" није јасан тачан синопсис дела, а надлежни који остварења сматрају спорним нису прецизирали које замерке имају, не чуди ни што су овај случај на "Косову" доживели као идеалну прилику да Србе оптуже за "цензуру културе" и "културоцид".
Што је прилично необично, имајући у виду да се у Београду, већ годинама (углавном) несметано одвија филмски фестивал "Мирдита, добар дан" , и то уз подршку, ни мање ни више него министарства културе самопроглашене државе.
Заљубљеници у теорије завере тврде и да је "кампања" против Веселијевих филмова дуго и брижљиво планирана освета због својевремене забране пројекције остварења "Балканска међа" у Бујановцу.
Директор тамошњег Дома културе Јетмир Исмаили, који је ових дана у полицији давао изјаве о Веселијевим филмовима, својевремено је, наиме, из тамошњег биоскопа протерао српско-руски филм "Балканска међа", који приказује акцију руских специјалаца на приштинском аеродрому непосредно после бомбардовања 1999. године.
И то под образложењем које је врло слично оном којим надлежни органи у Србији правдају забрану филмова прешевског продуцента: плашио се, каже, да ће филм изазвати мржњу међу грађанима.
Али, иако у Србији Гани Весели није успео да нађе публику, редитељ из Прешева ипак је стекао обожаваоце међу приштинским функционерима. На приштинској премијери гост му је био ни мање ни више него Аљбин Курти, али и саветник првог потпредседника привремене владе "Косова" Бесника Бисљимија, доскорашњи шеф Националног савета Албанаца у Србији - Рагми Мустафи.
Мустафијева приврженост седмој уметности, иначе се баш због Веселија нашла на тесту почетком године, када су га из странке "Алтернатива за промене" Шћиприја Арифија оптужили за злоупотребу новца на конкурсу Савета, на коме је, гле чуда - управо Весели био један од највећих појединачних добитника.
Но, нису само Курти и Мустафи једини утицајни пријатељи редитеља коме је у српским биоскопима стављена рампа.
Јер, он је по писању неких медија члан, али и активиста Партије демократског деловања, Шаипа Камберија, иначе народног посланика у Скупштини Србије који се прославио када је, после састанка са америчким званичницима у Вашингтону затражио оснивање Заједнице албанских општина у "прешевској долини".