Готово хорски позив немачких медија у којима се критикују председник Србије Александар Вучић, председник Републике Српске Милорад Додик и скенирају везе са Русијом - да се Берлин активније укључи у дешавања на овим просторима, заправо је својеврсна агенда коју та држава увелико следи, решена да изађе из полусенке Сједињених Америчких Држава и Велике Британије, чији су пипци увелико расплетени по Западном Балкану, Немачка сада своје мишиће показује преко Републике Српске, рачунајући да би слична формула могла да се примени свуда, а посебно тамо где су Срби.
Како указују саговорници "Новости", Бањалука је изабрана за главну мету Немачке на Балкану, а на руку им иде то што на позицији високог представника у БиХ седи њихов држављанин Кристијан Шмит, којег не признаје РС.
Он је већ донео низ мера директно уперених против Српске која упорно инсистира на поштовању дејтонског споразума, наметнуо је законе који омогућавају прогон њених челника, а уз све то Немачка се "осветила" и напуштањем важних пројеката у РС.
На Западу су одавно схватили да су удари на наше сународнике у околним земљама механизам преко којег покушавају да пољуљају позицију Београда и председника Александра Вучића, посебно у периоду тренутних врло компликованих међународних изазова и док се решавање косовског питања ставља у први план.
Активирани су готово сви механизми притисака, чак и измишљотине о наводном сукобу Вучића и Додика, које се пласирају по потреби. А нема сумње да многима смета јасна порука коју лидери Срба стално шаљу: јединство народа је кључно за одбрану.
Додик је истакао да наратив о БиХ у региону, који се негује у немачкој штампи, није много одмакао од оног из деведесетих година и распада Југославије, у чему је Немачка имала најважнију улогу.
"Данас, 30 година касније, опет добри и лоши момци, овога пута на основу односа са Руском Федерацијом. На захтев САД, Немачка је активно у рату Руса и Украјинаца, против Руске Федерације, и то учешће и последице једном ће морати да објашњава свом народу. Медији ће тада морати да појашњавају зашто су о томе ћутали, а на дневном реду држали друге, за немачко друштво мање важне теме. Занимљиво је да се немачка штампа не бави државама Западног Балкана као сувереним земљама у којима би требало да одлучују они који су бирани на изборима. Баве се лажним високим представником који је нелегално у БиХ и потенцијалном окупацијом Балкана", рекао је Додик.
Председник Скупштине РС Ненад Стевандић каже за "Новости" да је невероватно колико се званични Берлин одједном активно укључио у оспоравање права Срба било где да се налазе у региону.
"Не ради се само о Републици Српској, већ и о Црној Гори, Србима на КиМ, али очигледно је Берлин као главну мету нациљао РС. Изгледа да је процена Берлина да би рушењем РС све друго српско попадало као кула од карата у региону. Сви политички лидери РС су већ таргетирани и покушавају да их онеспособе да политички делују. Ипак, Берлин заборавља да се РС у много лошијем међународном окружењу борила и натерала оне који су је бомбардовали да у Дејтону потпишу њен суверенитет, границе и уставни капацитет", истиче Стевандић.
Он каже и да је Берлин изгубио снагу на међународној сцени због сукоба у Украјини и да су сада проценили да да је Република Српска најлакша мета за њихово доказивање и покушај враћања изгубљене моћи на међународној сцени.
"Ипак, и историјске околности које сежу до Другог светског рата не иду у прилог Берлину. Немци, није вам ово Козара 1942", поручује Стевандић.
Шеф клуба посланика СНСД Сања Вулић каже за "Новости" да Немци кроз историју нису били наклоњени српском народу.
"Зашто би данас било другачије. Не изненађују такви негативни сценарији Берлина, а јасно је да део представника међународне заједнице ради на распакивању Дејтонског споразума. По ко зна који пут подсећам их да БиХ може постојати искључиво као дејтонска. А Република Српска ће бити јача након ових удара", каже Вулић.
Политички аналитичар Војислав Савић каже да је једна од историјских константи, када је у питању овај део Европе, покушај Берлина да наметне као један од главних супервизора и да своје поље утицаја прошири на средњу Европу и Балкан. Међутим, истиче да данашњи Берлин и онај од пре 100 година нису баш упоредиве категорије због свега што се десило након Другог светског рата.
"Немачко политичко руководство је данас под веома снажним утицајем америчке политике и због тога имамо раст екстремних странака, као што је АфД, које инсистирају на већој аутономији у вођењу унутрашње и спољне политике. Зато ће Берлин покушати да дисциплинује све политичаре и странке који се не буду беспоговорно повиновали политикама Запада, а то неће заобићи ни нас. Међутим, мислим да бисмо усклађеним ставовима комплетног руководства, уз значајну подршку народа и институција, успели да се одупремо таквим утицајима. Имамо народну вољу с једне стране, и Дејтонски мировни споразум с друге стране, што су два веома моћна оружја у заштити уставног поретка Републике Српске", каже Савић.