Џинови који досежу до неба: Највише зграде у Србији и Хрватској

Из године у годину сведочимо такмичењу који ће стамбено-пословни објекат поставити нови рекорд у својој висини

Некада смо се дивили палати "Албанија" и Београђанки, која је изграђена као први облакодер у ужем центру града, као и њиховој висини.

Међутим, последњих неколико година у Србији, а и у нашем главном граду су почеле да ничу нове зграде, које су све више и више, па тако из године у годину сведочимо и такмичењу који ће стамбено-пословни објекат поставити нови рекорд у својој висини.

 

Београђанка, која је некада била симбол Београда, по својој висини је "пала" на седмо место највиших зграда у нашој земљи, док се сада на првом месту налази Кула Београд (Belgrade Tower) са висином од 168 метара.

Кула је 42-спратни солитер, у оквиру пројекта "Београд на води", на Савамали у Београду. Ова зграда је уједно и највиша зграда у Србији.

Архитекте су биле инспирисане оближњом реком, док су планирали изглед куле, а њен иновативни изглед употпуњен је тиме што се објекат ротира за 90 степени у односу на доње спратове

На другом месту највиших зграда у Србији је један од бисера новобеоградске архитектуре Кула "Wест 65" са висином од 155 метара и 40 спратова. Овај небодер налази се у оквиру стамбено-пословног комплекса "Wест 65". У оквиру саме зграде налази се спа центар, биоскоп, теретана и бројни други луксузни садржаји.

На трећем месту облакодера налази се пословни центар "Ушће"" на општини Нови Београд, са 141 метар. Саграђен 1964. године као "Палата друштвено-политичких организација", а у њој се налазило седиште Централног комитета Савеза комуниста Југославије, због чега је добила популарни назив "ЦК". Данас је пословна зграда.

На списку највиших зграда у нашој земљи је и чувена Западна капија Београда или Стамбено-пословни центар "Генекс". Овај симбол Београда висок је 115 метара, са антеном 135 и има 35 спратова. 

Генекс кула је један од симбола развоја престонице и седиште најуспешније југословенске фирме, као и стециште тадашњег пословног и политичког света.

Влада Србије је уврстила грађевину у регистар културних добара Србије у новембру 2021. године, на предлог Завода за заштиту споменика културе Београда. 

Чувена "Београђанка", сада се налази на 7. месту. Ово здање је високо 101 метар и има 24 спрата.

Изграђена је у периоду од 1969. до 1974. године по пројекту архитекте Бранка Пешића, као први облакодер у ужем центру града. Зграда представља једно од најзначајнијих остварења београдске архитектуре с краја шездесетих година прошлог века и у то време је била највиша зграда у Београду.

Највиша зграда ван Београда

Највиша зграда у Нишу и уједно највиша зграда изван Београда је ТВ5 солитер, који је висок 81 метар.

Саграђена је 1973. године и изградњу је финансирала Југословенска народна армија.

На листи највиших зграда у Србији се налазе и три стамбена солитера на Лиману IV у Новом Саду. То су зграде изграђене током осамдесетих година.

Зграде су саграђене 1988. године. Све три зграде високе су 75 метара, и имају 18 спратова. Зграде су специфичне по својим црвеним капама на врху. Током НАТО бомбардовања 1999. године средња зграда била је благо оштећена, већ у јануару 2000. године зграда је обновљена.

Исту висину има и зграда Ипсилон у Крагујевцу. Нешто нижа је зграда Триангл у Пожаревцу, која је висока 70 метара.

Како је у Хрватској?

У Хрватској надметање у висинама грађевина почиње 1960-их година и не престаје до данас.

Прво место на листи највиших зграда у Хрватској заузима "Dalmatia tower" у Сплиту с висином од 115 метара, а сa антеном ће досегнути чак 135 метара, пишу хрватски медији.

Ово је први хрватски небодер који је прешао границу од 100 метара висине.

Градња је започела 2017. године, а првобитно је био замишљен као грађевина са 17 спратова и 75 метара висине, али након завршетка 17. спрата, градња се обуставила како би се добила грађевинска дозвола за додатних 10 спратова.

Пословни центар Стројарска је трговачки и стамбени центар који се налази у градској четврти Трње у Загребу. Састоји се од 6 зграда, од којих су две стамбене. У централном делу налазе се два облакодера, главна зграда Б има 25 спратова, висока је 96,15 м и друга је највиша зграда у Хрватској, пише сајт "Бауштела".

Треће место деле два облакодера на адреси Фрање Чандека 23а и 23б у Ријеци. Градња "близанаца" је завршена 1975. године те од тада нису изгубили своју титулу највиших стамбених грађевина. Њихова висина је 96 метара висине.